Select Your Language

Browse this website in:
06. Недеља Цветна ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
субота, 16 април 2011 16:17

 

ПОМАЗАЊЕ У ВИТАНИЈИ И УЛАЗАК У ЈЕРУСАЛИМ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА

"(А) Исус на шест дана пре пасхе дође у Витанију где беше Лазар који умре, кога он подиже из мртвих. Онде му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар беше један од оних што сеђаху са њим за трпезом; А Марија узевши литру правога нардовог скупоценог мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира. Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намераваше издати: Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима? А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше крадљивац, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу. А Исус рече: Остави је; она је то сачувала за дан мога погреба; јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса него и да виде Лазара ког он подиже из мртвих. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију; Јер многи од Јудејаца долазише због њега и вероваше у Исуса. Сутрадан, многи народ који беше дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим узеше гране од палми и изађоше у сусрет, и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев. А Исус нашавши магаре уседе на њега, као што је писано: "не бој се кћери Сионова, ево цар твој долази седећи на магарету. " Али ово не разумеше испрва ученици његови: него када се прослави Исус, онда се сетише да ово беше за њега писано, и да му ово учинише. А сведочаше народ који беше са њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. Због тога ми и изађе народ у сусрети срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо." (Јн.12,1-18).

Шта значи све то: мноштво људи, палмове гранчице, громки поздрави намењени само цару, ликујућа радост? Зашто се сваке године сећамо тог догађаја са таквом радошћу као да и сами стојимо на улицама светог града, и чекамо Христа, и срећемо га, и радујемо му се поздрављајући га тим поздравом, тим вечним "Осана?" Он, коме су небеса престо а земља подножје ногама његовим, он, ето, улази јашући на магарету у свети град Јерусалим. Народ га сусреће, простире хаљине своје по путу, засипа га цвећем, гранчицама од финика, од смокава. Шта се то десило? Гле, колико фарисеји и садукеји праве планове како да погубе Исуса. Смета им Исус, смета им његова доброта, смета им његова божанска сила. А народ тај никога не слуша, него кличе: "Осана! Благословен који долази у име Господње! Цар Израиљев" (Јн.12,13). Шта се десило? Десило се, браћо и сестре, огромно и невиђено чудо. Народ је присуствовао чуду какво овај свет видео није. Господ је васкрсао Лазара из гроба, позвао га из гроба, и устао је мртвац, а већ био почео да се распада и заудара. Чули сте у данашњем светом Јеванђељу, народ који је био са њим и присуствовао том чуду када Христос позва Лазара из гроба, и васкрсе га из мртвих, тај народ га пресреће сада у Јерусалиму засипајуци га цвећем. Због тог чуда Јерусалим се данас весели и пресреће победитеља смрти, Господа Христа. Никад се није видело да мртвац који се распада и заудара - васкрсне. Спаситељ је васкрсао дотад кћер Јаирову. Кад је умрла, он ју је ухватио за руку и рекао: "Девојко, устани!” И устала је девојка. Он је васкрсао и сина наинске удовице, кога су носили да сахране. "Момче, теби говорим, устани! " И устало је момче. Али да васкрсне неког човека који се распада, који већ почиње да заудара, е то је већ невиђено чудо на овој земљи Божјој. Шта нам то чудо казује? Казује нам да је смрт за Господа Христа сан. Сан из кога буди мртво тело, као што мајка буди своје чедо из колевке у којој спава. Смрт је сан. Ето, то је данашња блага вест, блага вест великог празника Цвети. Ето шта ми данас славимо. Славимо тај велики дар, ту велику силу што нам је Господ Христос дао, славимо највећу благовест рода људског. Благовест да је смрт постала сан откако је Господ Христос победио смрт васкрснувши себе из мртвих, а пре тога васкрснувши Лазара.

Зато толика радост у нама и међу нама, зато са цвећем као симболом радости дочекујемо Господа. Са цвећем као симболом радости празнујемо победника смрти, цвећем као симболом врлина својих којима треба да процвата свака душа хришћанска још у овоме свету. У данашњим дивним празничним песмама непрекидно брује савети и поуке. Вели се: ми данас срећемо Господа Христа цвећем наше вере, цвећем наше молитве, заспимо га цвећем нашег милосрђа, наше смирености, наше кротости, нашег јеванђелског живота. Празнујући победу над смрћу ми празнујемо нашу вечну радост. Та вечна радост нека буде у душама свих нас и нека пређе на све људе свих светова, да се сви радују највећој победи учињеној за човека и у име човека, победи однесеној јединим победитељем смрти, Господом Христом. Ту веру чувајмо, ту радост гајимо у својој души, јер са тим је човек вечно биће и бесмртно биће, јачи од смрти, јачи од свих ђавола. "Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се" (Фил. 4,4) - поручује нам апостол Павле у данашњем светом Апостолу. Али, свети Апостоле, нас гоне, нас муче, нас убијају, на нас шаљу безбројне смрти… "Опет велим: радујте се! " Јер ви, ви хришћани знате и осећате да је за вас смрт постала сан. Шта она може вама учинити? Ништа, ни у једном од људских светова. Ви имате силу божанску, силу Христову. Ви побеђујете све грехе као сенке, све смрти као сенке, све ђаволе као сенке. Сад се радујте. (Ту власт, ту моћ нема нико од људи осим хришћана, осим слугу Божјих - вели Апостол.) Господ је близу, откако је дошао у овај свет и постао човек. "Господ је близу, не брините се ни за што" (Фил. 4,5-6), додаје свети Апостол. Што се бринеш, човече? Безброј смрти напало је на тебе? Ту је Господ, једини победитељ смрти и греха. Што се бојиш смрти? Напали те ђаволи са свих страна? Што се бојиш ђавола? Господ је ту поред тебе! Не брини се ни за шта. Само му казуј муке у молитвама својим. Молитва је језик покајања, небески језик човекове душе к Богу. Свети Григорије Богослов благовести: Молити се треба чешће него дисати. Међу светим врлинама молитва је наш сведржитељ, и у овом и у оном свету, и наш богомудри водитељ, и кроз овај и кроз онај свет. Молитва је најдаровитији хоровођа у хору наших мисли, у хору наших осећања и у хору наших жеља и намера. Прави хришћанин је сав молитва, јер она га непрекидно и непрестано предаје васкрсломе Господу Христу, који васцело биће испуњује све новим и новим богатствима неба и херувимским радостима вечнога живота. Ето, то се тражи од нас, браћо и сестре, а ништа лакше од тога. Кажимо муке своје страшне Господу, вером и молитвом износимо муке пред лице његово. Господ благи, васкрситељ свемилостиви, васкрснуће нас из сваког греха, из сваке смрти, из сваке наше муке и болести, из сваког нашег пакла. Живот вечни постао је ближи нама, истина вечна, правда вечна, добро вечно. Све што је Божје постало је ближе човеку неголи смрт. Зато смрт нема власти над нама хришћанима! Зато побеђујемо смрт као сенке! Зато ђаволи немају власти над нама, побеђујемо их као сенке. Цвети су заиста празник цвећа вечнога. У вечни цвећарник земља је претворена откако је Господ сишао у овај свет и победио смрт. У дивним песмама и молитвама ових дана ми непрекидно певамо: Господе, кад су те деца у Јерусалиму срела гранчицама и цвећем, ето и ми да те сретнемо цвећем врлина наших, цвећем вере, цвећем љубави, цвећем молитве, цвећем поста, цвећем милостиње, милосрђа и свих светих врлина. Све је то дивно рајско цвеће које расте у душама нашим откако је Господ у овоме свету, откако је дао веру своју нама, веру у њега. Нека нам овај велики свети празник, молитвама Пресвете Богомајке и светих Апостола, и праведног Лазара Васкрслог и његових светих сестара Марте и Марије, даје непрекидно силе и моћи да ми негујемо цвеће свих светих врлина у својим душама.

Господе Васкрсли, приклони ухо Твоје и услиши наше молитвене вапаје. Дај нам твоју силу и моћ да вршимо сваку свету врлину и преко ње садимо вечни цвећарник у душама нашим. Теби са твојим Беспочетним Оцем и Пресветим и благим животворном Духом нека је слава вавек. Амин. [1]



[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

 

 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM