Select Your Language

Browse this website in:
05. Недеља Глувна: ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
недеља, 10 април 2011 06:08

ТРЕЋЕ ПРЕДСКАЗИВАЊЕ СТАРДАЊА И МОЛБА СИНОВА ЗАВЕДЕЈЕВИХ

"(А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И) узевши * опет дванаесторицу поче им казивати шта ће му се догодити: Ево идемо горе у Јерусалим, и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; и наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним? А они му рекоше: Дај нам да седнемо један са десне стране теби, а други са леве, у слави твојој. А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим? А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; Али да седнете с десне стране мени и с леве, није моје да дам него ће се дати којима је припремљено. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама, велики нека вам служи; и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. Јер Син човечји није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе." (Мк.10,32-45);

* Исус

"У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци", речи су, браћо и сестре, народне мудрости. Ако њено значење пренесемо у свој живот, доћи ћемо до закључка да се мали број наших мука и невоља завршава јунаштвом, као и да је мали број наших добрих дела завршио истинским добром. Дело сматрамо добрим само ако нам доноси неко олакшање и добитак у животу; а сваку муку и невољу сматрамо незаслуженом и неправедном јер због ње не можемо себи несметано стварати земаљска блага.

За хришћане ова народна мудрост има још један, дубљи смисао. У хришћанству се под добром сматрају врлине, а под муком - искушења кроз која пролазе они који живе у врлинама. Свака врлина има велику благодатну силу која оснажује онога ко живи њоме. Исто тако, сваки грех има силу да удаљава душу од Бога и отвара слободан приступ злу.

Човек је на средини и својим слободним определењем изабире или добро - врлину, или зло - грех. Врлина је дар Божји који омогућује палом човеку да се врати до свога достојанства. Она приближује и сједињује душу људску са извором њеним и омогућује јој да се храни и напаја из њега.

У данашњем јеванђељу Спаситељ нам пророчки описује своје муке које ће добровољно примити ради спасења нашега, као и највеће чудо које ће потврдити његову свемоћ а нама отворити врата Царства небескога.

Послушајмо Свето јеванђеље: "Ево идемо горе у Јерусалим, и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; и наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће," (Мк.10,33-34).

Ово је последње предсказање страдања које је Господ изрекао ученицима. Све се збило од речи до речи неколико дана касније. И ученици сакупљени око свога учитеља осећали су неизбежност онога што им је он пророчки говорио. Не издржавши искушење, двојица ученика, браћа Јаков и Јован, "дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити."(Мк.10,35);

Гледајући у душе њихове и читајући скривене жеље, ради поуке другим ученицима а преко њих и нама, Спаситељ им поставља питање: "Шта хоћете да вам учиним? А они му рекоше: Дај нам да седнемо један са десне стране теби, а други са леве, у слави твојој." (Мк.10,36-37);

Због страха и осећаја скорог растанка Јаков и Јован су пали у искушење и затражили од учитеља славу само за себе, не мислећи на остале ученике. Но, кроз ову слабост својих ученика Господ је изобличио сличне слабости свих људи и показао начин лечења.

Сви бисмо ми, браћо и сестре, кад нас снађу невоље и проблеми, њих врло радо заменили безбрижним животом. Често заборављамо или не желимо да разумемо узроке тих искушења, и трудимо се да раздвојимо живот од страдања и мука. Но немогуће је раздвојити оно што је Бог саставио а да то не промени своју намену. Сваки пут кад човек уплиће своје оземљење умне снаге у тајну Богом створене твари и материје, мења њихову намену и тиме ствара самоме себи, као и својим поколењима, муку и страдање. То нам потврђује и велика криза коју зову еколошком, а која је у основи духовна.

Но вратимо се поново на јеванђелску причу. Чувши питање ученика, Спаситељ им узвраћа питањем у којем се налази одговор на тајну односа врлине и страдања, греха и краткотрајног уживања: "Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?"

Ово питање Господ је поставио Својим ученицима и поставља свима нама сваки пут када тражимо од њега помоћ за себе или за ближње. Сваки пут када нешто затражимо молитвом од Господа, као да негде лебди питање: Можете ли испуњавати моје заповести и живети животом у јеванђелским врлинама?

Поставимо себи ово питање увек када желимо да нам Бог испуни молбу. Пронађимо у души одговор; ако је негативан, тада се морамо потрудити да докажемо Богу како нисмо користољупци који знају само да примају а ништа да дају. И само ако променимо свој живот и почнемо живети јеванђелским животом, прихвативши молитву, пост, милосрђе и остале врлине, моћи ћемо одговорити Христу на то питање онако како су одговорили апостоли Јаков и Јован: "Можемо" (Мк.10,39). Одлуку о таквој промени у своме животу не треба одлагати за "нека боља времена", напротив; треба одмах почети са сакупљањем непролазног блага на небу и грађењем вечног обиталишта у Царству небеском. У супротном, сами ћемо бити узрочници својих невоља и беда.

Свакоме од нас је, дакле, дата слобода избора, а са њоме и велика одговорност за спасење душе у царству Божјем или вечне муке у паклу огњеном. Размислимо добро о свему овоме и завапимо свом анђелу чувару да нам помогне и да принесе Господу Богу наше молитве, наше добровољне жртве и наш врлински, јеванђелски живот - као миомирисни кад.

Нека нас Бог укрепи и даде нам снаге да "постимо пост угодни." Њему Богу троједином, Оцу и Сину и Светоме Духу, нека је слава вавек. Амин. [1]



[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM