Select Your Language

Browse this website in:
ПРЕЗИМЕНА И ПОРОДИЦЕ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
уторак, 29 март 2011 18:08

Уписом у књиге рођених, те даљним уписима у службена акта презименом смо уведени у друштво. По њему се зна да постојимо, гдје живимо, чији смо и коме припадамо. По презимену ће се знати да смо једном постојали и коме смо припадали. По њему се зна какви смо сада. Какви смо некада били сакупљало се и концентрисало у слику, у садржај нашег презимена које је смјештено у меморију у угодна или неугодна сјећања наших правих или посредних познаваоца. Сва добра или лоша сјећања на нас садржана су у нашим презименима. То је једна од важних њихових одлика.

Цијело наше знање о неком, акумулирано је у презимену тога лица као у жижи. Што га боље познајемо, садржај његовог презимена је богатији. Презименом идентификујемо тачно одређено лице у мноштву других људи. Тако нам је то од родилишта, кроз цио живот, до почивалишта.

Кроз презимена се даду видјети елементи обичајног права: наслијеђивање имена предака, како би се именом и презименом чувао редослијед у наслијеђивању. Отуда је један од разлога што су се веселили више рођењу сина него кћери. Он им је презименом продуживао трајање рода и паљење ватре на кућном огњишту.

Код презимена се често види вјерска и национална припадност, оне се редовно не подударају и није их упутно изједначавати.

Што се тиче већине презимена код народа ливањске регије, она су нам један од најсигурнијих извора и путева за истраживање поријекла родова, који овдје живе или су некада живјели.

 

 

 

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА

ЗАСТИЊЕ

ЦРНОГОРЦИ – Овдје су дошли из Челебића. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ЛОВРЕНИ – Дошли су од Гламоча. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

МАЉКОВИЋИ – Овдје су дошли из Прова. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ПАЖИНИ – Овдје су дошли из Губера (Пирагића доца). Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ТОДОРОВИЋИ – Њихово пријашње презиме је Поплашен. Презиме су промјенили по имену једног од предака. Према једној варијанти, поријекло воде са Купрешке висоравни. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

СУХАЧА

АРНАУТИ - Овдје су дошли из Губера.

ПРИЛУКА

ЕРЦЕЗИ – Дошли су у Прилуку из Доњих Рујана. Воде поријекло из Херцеговине. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАПОВИНЕ

АРНАУТИ – Овдје су дошли из Губера.

ГУБЕР

АРНАУТИ – Није познат разлог промјене њиховог презимена. Прије су се презивали Михаљица. Једна фамилија Михаљица из Чапразлија доселила је у Губер. У Губер долазе за вријеме турске владавине, на посјед бега Арнаутовића родом из Травника. Могло би се рећи, да су презиме добили по основу рада на овом имању. Старином су из Црне Горе, тамо су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

БАИЛО – Немају поуздане податке о своме поријеклу, а нису сачували ни породично предање по овом питању. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЋЕБЕЏИЈА – Дошли су из Херцеговине на имање Наерловића, као најамни радници. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ДУВЊАК – Ови Дувњаци воде поријекло од Купреса. Један од њих је дошао у Губер, на имање супруге, рођене Арнаут, па су данашњи Дувњаци његови потомци. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ИЛУКИЋИ – Један од Илукића је некада дошао у Губер на имање Радета, ту остао, оженио се и формирао фамилију. Садашњи Илукићи су његови потомци. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

КОЗОМОРЕ – Овдје су дошли из Богдаша 1860. године.

ЛАГАНИН – Њихово пријашње презиме било је Милосав. Није утврђен разлог промјене презимена код овог рода. Поријекло воде из Еминова села од Дувна. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

НАЕРЛОВИЋИ – Ово су досељеници од Дицма, Далмација. У Губер су дошли 1870. године. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ПАЖИНИ – Пажини су становници Пирагића доца, засеока који чини саставни дио Великог Губера. Тврде да су поријеклом Црногорци. Овај род је био у кметовском односу са бегом Пирагићем, па су овдје остали након престанка турске владавине у Босни. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ПОКРАЈЦИ - Овдје су дошли из Прова. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАЦЕ – Ово су досељеници из Задра. Према породичном предању, они су овдје дошли за вријеме турске владавине у БиХ. Гледано кроз податке на једном споменику који је подигнут неком од њихових предака, они су овдје од прије 1831. године. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

РАДЕТЕ – Према породичном предању, воде поријекло са терена Црне Горе. Међутим нема никаквих података који би ово потврдили. Овдје су дошли из Држанлија, по наређењу бега Фирдуса. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ТРИШЕ – Сматрају их за најстарију фамилију у Губеру. Нису сачували породично предање о своме даљњем поријеклу. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЖДЕРЕ – Овдје су доселили из Срђевића. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

КОМОРАНИ

РАДИЋИ – Један од Радића је у ово село дошао из Гламоча на имање супруге, која се презивала Ждеро. Славе Светог Апостола Тому.

ЖДЕРЕ – Овдје су дошли из Губера. Њихово даљње поријекло води из Далмације. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ГРБОРЕЗИ

ЈАНКОВИЋИ – Овдје су доселили из Далмације. Не располажу прецизнијим подацима о своме поријеклу. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан. Они су, као род, изумрли на овом простору у цјелини.

ПРОЛОГ

???

ОЏАК

АРНАУТИ - До почетка Другог свјетског рата у Оџаку је живила фамилија Срба, Арнаути. Није утврђено од куда су дошли у ово село. Сви су страдали почетком Другог свјетског рата.

ЛИШТАНИ

ЦВИЈЕТИЋИ – Није познато од куда су дошли у Лиштане. Они су у цјелини страдали почетком Другог свјетског рата, сем Миле Цвијетића, који је умро 1956. кодине. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ЕРЦЕЗИ – Овдје су доселили из Прилуке. Стари су изумрли, а млади се раселили. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ДРЖАНЛИЈЕ

ЛАГАНИН – 1900. године преселили су у Губер.

БИЛА

КОЗОМОРЕ – У Билу су доселили из Богдаша. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

СРЂЕВИЋИ

Поред Хрватских родова, овдје су живили и Срби ЖДЕРЕ.

ЖАБЉАК

АРНАУТИ - Њихово пријашње презиме је Михаљица. Овдје су дошли из Губера, а у Губер из Чапразлија. У Чапразлије су дошли из Косоре код Врлике. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан. Њихово даљње поријекло води из Црне Горе. Прво презиме им је било Миљанић.

МИТРАНИЋИ - Немају поуздане податке о свом поријеклу. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ВУЛЕТЕ - Немају поуздане податке о свом поријеклу. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ЖДЕРЕ - Овдје су дошли из Застиња, послије завршетка Другог свјетског рата. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

БОШЊАЦИ - У Жабљак су дошли из Присоја. Славе Светог Архангела Михаила - Аранђеловдан. Бошњака Хрвата има код Широког Бријега, Сиња, у Плетерници и још неким мјестима Славоније. Поред Хрвата и Срба, налазимо и Муслимана са овим презименом. На граници између Судана и Египта, живи народ које тамо зову Бошњаци, а тврде да су поријеклом из Босне.

МАРИЋИ - Овдје су дошли са Купрешке висоравни, из Доњег Малована. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

НЕНАДИЋИ - Овдје су дошли из Гламоча. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан. Ненадића Срба има у Доњем Ливањском пољу.

СМРЧАНИ

ЈАГОДИЋИ - Један од Јагодића је дошао као наставник у ово село и овдје се настанио. Води поријекло од Јагодића из Подгреде.

ПОПАРИЋИ - Овдје су дошли из Прова. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

РАЦЕ - Становници су Потока. Овдје су дошли из Губера, гдје су доселили из Далмације. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан. У околини Босанског Грахова постоји род са презименом Раца.

СИМИЋИ - Немају поуздане податке о свом поријклу. Славе Светог Пророка Илију – Илиндан.

ЖДЕРЕ - Овдје су доселили из Срђевића. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ГОЛИЊЕВО

До почетка Другог свјетског рата у овом селу је живило српских родова који су настрадали: БОШКОВИЋИ - Досељеници су из Далмације, не зна се поуздано из којег мјеста. Знају да им даљње поријекло води из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево.

МИТРОВИЋИ -

ПАЧАРИ-ПАЖИНИ -

РАТАЉИ -

ТОШИЋИ -

ЖДЕРЕ -

ПРИСОЈЕ

До почетка Другог свјетског рата у Присоју су живиле сљедеће србске фамилије, које су 1941. године страдале:

АСИЋИ

БОШЊАЦИ -

ПАЖИНИ -

ВУЛИЋИ -

ЗЕЛЕНИ -

ПОТОЧАНИ

ЦРНОГОРЦИ – Досељеници су из Застиња код Ливна. Њихово поријекло води из Црне Горе. Славе Сабор Светог Архангела Михаила – Аранђеловдан.

ЦВИЈЕТИЋИ – Поријеклом су из Баљака код Шуице, тамо су доселили из Тичева, општина Босанско Грахово. Славе Сабор Светог Архангела Михаила – Аранђеловдан.

ЋЕВАПИ – Доселили су из Шуице, из Баљака. Славе Сабор Светог Архангела Михаила – Аранђеловдан.

ЈАГОДИЋИ – Ово су досељеници из Тичева, код Босанског Грахова. Тамо и данас имају својих даљњих рођака. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

КАНЛИЋИ – Дошли су из Доњег Малована са Купрешке висоравни. Славе Светог Георгија.

МИЛИСАВЕ – Ово су досељеници од Дувна, из Еминова села. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

ЧЕЛЕБИЋ

ЦРНОГОРЦИ – Црногорци су у Челебићу били бројнија фамилија. Живили су некада у Ковачићу. Гаје породично предање о свом црногорском поријеклу. Није утврђено којим путем су, и када, дошли на ове просторе. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ЕРЦЕЗИ – У Челебић су доселили из Струпнића, старином су из Херцеговине. Славе Светог апостола и јеванђелисту Луку – Лучиндан.

КОЗОМОРЕ – У Челебић су дошли из Богдаша. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

КРАВАРУШИЋИ – Прије су се звали Маријани. У Челебић су доселили из Сајковића. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

МИЛУТИНИ – Доселили су на данашње имање из Струпнића, за даљње поријекло не знају. Знају да су по наређењу бега доселили у Челебић. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ПЕТРОВИЋИ – Овдје су доселили из Отишића код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

РАДИЋИ – Воде поријекло из Посавине. У Челебић су доселили из Прова. Славе Светог апостола Тому – Томиндан.

РАДОЈЕ – Овдје су доселили из села Главице код Гламоча, а у Главице су дошли као кметови 1903. године. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

РОСИЋИ – Доселили су из Сајковића. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ШУЊКЕ – Овај род потиче из Црне Горе. Према породичном предању које чува Душан Шуњка, син Владин, они су прво дошли на терен у околини Задра и тамо промјенили презиме, из Обад(овић) у Шуњка. Из Задарског региона преселили су код Врлике, а одатле су доселили у Ливањско поље. Једно вријеме су им преци славили Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, па су послије једног зимског страдања приликом набавке пића за славу, промјенили дан слављења на Светог пророка Илију – Илиндан.

ВУЈАНОВИЋИ – Дошли су у ово село из Далмације, негдје из околице Врлике. Они имају заједничко поријекло са Вујановићима из Радановаца. Према неким подацима они су из Црне Горе. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

БОЈМУНТЕ

ДАВИДОВИЋИ – Овај род је поријеклом из Далмације, али нема тачних података из које су далматинске регије и када су тачно њихови преци преселили, прво у Сајковић и Губин, а одатле на терен Бојмуната. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ИВЕТИЋИ – Поријеклом су из села Цивљане код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

КИСЕ – Воде поријекло из Херцеговине, одакле су прво доселили у Далмацију. Из Далмације су прешли у Ливањско поље. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИКУШИЋИ – Њихови преци су Даничићи, који воде поријекло из Црне Горе. Крећући са црногорског простора, прво су се населили у Герзово. Одатле су морали побјећи због сукоба са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Током бјежања стигли су у Гламочко поље, гдје мјењају презиме из Даничић у Ињац. Као Ињци долазе у Доње Ливањско поље, где долази до подјеле и раздвајања фамилије у неколико огранака. Није поуздано утврђено када је и зашто дошло до овога, али се зна да од Ињаца постају Коњихушићи. Када су Коњикушићи дошли у Бојмунте, није утврђено. Сви потомци Даничића, славе Светог Василија Великог.

МИЛУТИНИ – У Бојмунте су доселили из Челебића. Знају толико да су им преци досељени из Струпнића. Пресељавање је текло по наређењу једног од бегова. Даљње поријекло не знају. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

МИТРОВИЋИ – Према ономе чиме располаже писана документација, овај род је доселио из Промине код Дрниша, Далмација. У разговору са старим Митровићима, потврђује се чињеница да воде поријекло из Далмације, али да су се претходно презивали Кисо и негдје у вријеме турске владавине, промјенили презиме по једном од предака. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

РОСИЋИ – Прешли су из Сајковића у Бојмунте. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ШУЊКЕ – Пријашње им је презиме било Обад(овић). У Бојмунте су доселили из Врбице. Славе Светог пророка Илију – Илиндан.

ВИДОВИЋИ – И овај род је прије имао друго презиме, презивали су се Кисо. Садашње презиме су узели по баби Видуши. Поријеклом су из Херцеговине. Постоји тврдња да су заједничког поријекла они, Кисе и Митровићи у Бојмунтима. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ВУЈИЧИЋИ – Досељени су у Бојмунте из Казанаца. Тврде да су поријеклом из Црне Горе. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАДАНОВЦИ

БИКИЋИ – Њихово пријашње презиме било је Законовић. У Ливањско поље су доселили из Далмације. Славе Светог Великомученика Кнеза Лазара Косовског – Видовдан.

ЂУКИЋИ - Ово су досељеници из Пеуља, општина Босанско Грахово. Дошли су на садашње огњиште за вријеме турске владавине овим крајем. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЕРЦЕЗИ – И овдје се ради о досељеницима из сусједног села Челебић. Славе Светог апостола и јеванђелисту Луку – Лучиндан.

НЕНАДИЋИ – Доселили су из Дабра, Врлички крај, Далмација, почетком 1878. године. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ТОМИЋИ – Прије су се презивали Законовићи. Досељеници су из Далмације, не знају поуздано из којег су мјеста. Славе Светог Великомученика Кнеза Лазара Косовског – Видовдан.

ВУЈАНОВИЋИ – Сматра се да су најстарији становници у овом селу. Њихово поријекло води из Далмације, из околице Врлике. Они имају заједничко поријекло са Вујановићима из Челебића. Даљње поријекло им је из Црне Горе. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ВРБИЦА

ДОКИЋИ – Тврде да су најстарији род у селу. Према неким подацима, они никад нису бјежали са свог огњишта, за разлику од других у читавој регији. Било је то тако до рата 1995. године када су и они морали напустити село. Докићи немају поузданих података о даљњем поријеклу. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЕРЦЕЗИ – Поријекло им је из Херцеговине. Славе Светог апостола и јеванђелисту Луку – Лучиндан.

ЈОВИЋИ – Ово су досељеници из Далмације, из Бителића код Сиња. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

РОСИЋИ – Овдје су доселили из Отишића, Врличка регија, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ШУЊКЕ – Овај род потиче из Црне Горе. Они су прво дошли на терен у околини Задра и тамо промјенили презиме, из Обад(овић) у Шуњка. Из Задарског региона преселили су код Врлике, а одатле су доселили у Ливањско поље. Дакле, они су досељеници из околице Врлике. Једно вријеме су им преци славили Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, па су послије једног зимског страдања приликом набавке пића за славу, промјенили дан слављења на Светог пророка Илију – Илиндан.

ВУЈИЧИЋИ – Причају да воде поријекло из Црне Горе. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ВУЛИЋИ – Досељеници су из Далмације, из Бителића код Сиња. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

БОГДАШИ

КАТИЋИ – Некада су се презивали Ињац. Овдје су доселили из Казанаца. Славе Светог Василија Великог.

КОЊИК – Овај род је досељен из Далмације, из Кијева у Врличкој Крајини. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

КОЗОМОРЕ – Старином су од Козаре. Прво су доселили на терен Врлике а одатле у Богдаше и Бастасе. Постоји тврдња да су Козомаре поријеклом из Старог Влаха. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

НЕНАДИЋИ – Овдје су доселили из Штикова код Дрниша, Далмација. Њихова лоза потиче из Херцеговине. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ПАЈЧИНИ – Даљње поријекло ових Пајчина води из Губина. Славе Светог Василија Великог.

ШУЊКЕ – Овај род потиче из Црне Горе. Они су прво дошли на терен у околини Задра и тамо промјенили презиме, из Обад(овић) у Шуњка. Из Задарског региона преселили су код Врлике, а одатле су доселили у Ливањско поље. Дакле, они су досељеници из околице Врлике. Једно вријеме су им преци славили Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, па су послије једног зимског страдања приликом набавке пића за славу, промјенили дан слављења на Светог пророка Илију – Илиндан.

РАМИЋИ – Тврде да су се давно прије презивали Ловре. Према породичном предању, један од њих је храмао, што се у домаћем говору изговарало "рам'о", па су их на основу тога назвали Рамићи. Доселили су из Поповића код Гламоча.

БАСТАСИ

ЦВИЈАНИ – Доселили су давно из реона Шујице. О њима нема ближих података, нити о њиховом даљњем поријеклу. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЂАПИЋИ – Ради се о досељеницима из Бителића код Сиња. Њихово даљње поријекло је околина Требиња и Никшића. Један је прије 150 година прешао на римокатоличку веру приликом женидбе са римокатолкињом. Од тада се Ђапићи јављају као Хрвати. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ИВЕТИЋИ – Доселили су из Врличке регије, из Цивљана. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

КАЛАБЕ – Они тврде да су доселили из Гламочке регије, са подручја Црног Врха. Њихових рођака има у Халапићу код Гламоча, који су под истим презименом дошли на овај терен из Бастаса. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

КОЗАРИ – Овај род се доселио из села Застиње код Ливна. Прије су се презивали Ловрен. Презиме Козар су добили по једном од њих, који је чувао козе. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЗОМОРЕ – Поријеклом су са Козаре. Неки истраживачи тврде да су Козомаре поријеклом из Старог Врха. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЛОВРЕ – Досељени су у Бастасе из Поповића код Гламоча. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ЉУБОЈЕ- Тврде да су досељеници из реона код Кључа. Славе Светог апостола и јеванђелисту Марка.

ШЕГРТИ – Према утврђеном, Шегрти у ово село долазе из околине Ливна. Тамо су се презивали Деридаска. Испитивањем није утврђено одакле је поријеклом овај род и због чега је мијењао презиме, те да ли га је имао стално или привремено и имају ли икакве везе са Шегртима у Ластви, код Требиња. Овај род је познат у ужој и широј регији. Сврставају га у разгранатију цјелину. Могао би се сврстати у старосједиоце Ливањског поља. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ВУКОВИЋИ – Знају да воде поријекло из Врличког краја, са извора ријеке Цетине. Тамо су имали своје даљње рођаке све до распада авнојевске Југославије. Славе Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана.

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

РУЈАНИ

БАЧКОВИЋИ – Не зна се поуздано одакле су дошли.

БОШКОВИЋИ – Досељеници су из Далмације. Даљње поријекло воде из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЧЕКЕ – Не зна се ништа о њиховом поријеклу.

ДЕНИЋИ – Овдје су дошли из Сајковића. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЕРЦЕЗИ – Досељеници су из Херцеговине. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЛАЛИЋИ – Досељеници су из Врлике.

КОЗОМОРЕ – Овдје су дошли из Биле код Ливна. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

МАЉКОВИЋИ – Овдје су дошли из Чапразлија. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

СТОЈИЋИ – Досељеници су из Подосоја код Врлике.

ВУЛИЋИ – Досељеници су из Бителића код Сиња.

БУЛОВИЋИ (ГРЕДАРИ) – Овај род је у Горње Рујане дошао из села Бителић код Сиња. У старом завичају су их назвали Гредарима, због тога што су живили у непосредној близини Бителићке Греде. Треба рећи да се у цјелини ради о једној старосједилачкој фамилији у селу Бителић. Дошли су они у ово село прије неколико вјекова и то највјероватније са терена Црне Горе. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЋАЛИЋИ – Не зна се одакле су дошли у овај крај. За сада се зна да Ћалића има код Босанског Грахова.

КИСЕ – Досељеници су из Далмације, даљње коријене воде из Херцеговине. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

СТОЈАНЦИ – Досељеници су из Далмације, из околице Врлике.

ЖДЕРЕ – Ждера је некада било у Рујанима, гдје су доселили из Далмације. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЧАПРАЗЛИЈЕ

БОШКОВИЋИ – Досељеници су из Далмације, не зна се поуздано из којег мјеста. Знају да им даљње поријекло води из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЂУРАНИ – Ђурана у Чапразлијама има на двије локације. Једни су између Гранића и Марчета, које у селу још зову и горњи Ђурани, а други су између Радића и Маљковића, звани доњи Ђурани. Доњи Ђурани су код старијих генерација познати под надимком "Дражићи". У ово село су досељени из Горњих Казанаца, општина Босанско Грахово. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

КИСЕ – Досељеници су из Далмације, а старином воде поријекло из Херцеговине. По свему судећи, овај род је најстарији у Чапразлијама. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИК-ЛУНИЋ – Лунића има у околици Дрниша, те се не искључује могућност, да воде поријекло из овог краја, (села Кричке, код Дрниша). Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИКУШИЋИ – Њихови преци су Даничићи, који воде поријекло из Црне Горе. Крећући са црногорског простора, прво су се населили у Герзово. Одатле су морали побјећи због сукоба са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Током бјежања стигли су у Гламочко поље, гдје мјењају презиме из Даничић у Ињац. Као Ињци долазе у Доње Ливањско поље, где долази до подјеле и раздвајања фамилије у неколико огранака. Није поуздано утврђено када је и зашто дошло до овога, али се зна да од Ињаца постају Коњихушићи. Коњикушићи у Чапразлијама чувају предање да су презиме добили по узгоју добрих јахачких коња. Коњикушићи у Бојмунтама и ови у Чапразлијама воде исто поријекло и сматрају се родбином. Сви, славе Светог Василија Великог.

МАЉКОВИЋИ – Код овог рода нема ништа спорног, ради се о досељеницима из Маовице код Врлике. Пут досељавања је ишао преко Уништа, за Чапразлије. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

МАРЧЕТЕ – Досељеници су из Кољана код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

МИХАЉИЦЕ – Михаљице су досељеници у ово село из мјеста Косоре код Врлике, Далмација. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негдје из Лике. Даљње поријекло им је из Црне Горе. Некад су имали презиме Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАДИЋИ – Њихово пријашње презиме је Чулић. Овдје су доселили из Јаруге, села на терену Босанско Граховске општине. Даљње поријекло воде из Далмације. Славе Часне вериге Светог апостола Петра.

СТОЈИЋИ – Ради се о досељеницима из Подосоја, код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

БОДРОЖИЋИ – Изумрли и раселили.

ШУЊКЕ - Изумрли и раселили.

ПРОВО

БИКИЋИ – Досељеници су од Бања Луке. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан. Бикићи у Радановцима немају родбинске везе са овим Бикићима.

БОРКОВИЋИ – Ради се о досељеницима из Миљковца код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан. Ово презиме јавља се и данас у околици Сиња.

ДОБРИЦЕ – Њихово пријашње презиме је Цвијетић. Доселили су из Отишића код Врлике. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ЂУРАНИ – Овдје су доселили из Горњих Казанаца. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ИЊЦИ – Ињци су најразгранатији род у Ливањском пољу. Треба рећи да њихово најстарије поријекло води из Црне Горе. У Герзово долазе под презименом Даничић. Овде су као турски кметови дошли у сукоб са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Пала је крв и они су комплетно бјежали у правцу Гламоча. Тамо су ради сигурности мјењали презиме из Даничић у Ињац. Према неким породичним предањима они су ову промену учинили у Доњем Ливањском пољу. Доласком у Доње Ливањско поље, род нараста и дијели се одлазећи у друга села. Славе Светог Василија Великог.

ИВЕТИЋИ – Доселили су из Далмације из околице Цивљана код Врлике. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЈОВЧИЋИ – Овај род је поријеклом из села Отишић између Врлике и Сиња, Далмација. Није утврђено када су тачно преселили у Ливањско поље, али према сазнању радило се о бројчано већој фамилији, која се у Прову подијелила и раселила. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

КАЛАВЕРИ – Калавери се сматрају старијим родом у Прову. Није се могло доћи до правог породичног предања о њиховом поријеклу. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан. Ово презиме, са још неколико других, створило је дилеме истраживачима. Илија Калавер из Банатског Деспотовца тврди да су ови Калавери дошли из Јакира код Гламоча у Прово. Праву истину је тешко утврдити, углавном је запамћено да су Калавери у Прову били једна од најимућнијих фамилија.

МАЉКОВИЋИ – Маљковићи поријекло воде из Маовице код Врлике, Далмација. Из овог мјеста су прешли у Уништа код Грахова, а одатле у Ливањско поље на данашње локације. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

МАРЧЕТЕ – Ово су досељеници из Далмације, из мјеста Кољани код Врлике. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

МИХАЈИЛЕ – Некада су се презивали Кукавица, а прије тога Стоисављевић. Њихово старо поријекло води из Отишића код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

МИХАЉИЦЕ – У Прову је овај род живио на двије локације. Једни су у селу познати као Ковачи, зато што се један број њих бавио ковачким занатом, а знали су их звати и Главичани, јер су живили на једној узвисини – главици. Други живе у средини села између Бикића и Покрајаца. И за једне и за друге може се рећи да их више нема на овом простору. Изумрли су и расељени 1991/1995. године. Михаљице су досељеници из Косоре код Врлике, Далмација. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негдје из Лике. Даљње поријекло воде из Црне Горе, некада су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

МИЉКОВИЋИ – Доселили су из Миљковића код Врлике, Далмација. Тврде да су поријеклом Црногорци. Прво су доселили у Промину код Дрниша, затим у Врлички крај, а одатле у Прово. Славе Светог Василија Великог.

МИТРОВИЋИ – Досељеници су из Промине код Дрниша. С Митровићима у Бојмунтима, није поуздано утврђено да имају заједничко поријекло. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

МРВИЋИ – Преци су им у Прово доселили 1899. године из Засиока, Врлички крај, Далмација. Мрвића у Прову има на двије локације. Једни живе на почетку села код Митровића, Михајила и Ињаца; други између Михаљица (Ковача) и Попарића. Ови задњи су потомци једног што се оженио Јовчићком и остао живити на том имању. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ПАЈЧИНИ - Пајчини су огранак рода Ињаца. Славе Светог Василија Великог.

ПОКРАЈЦИ – Поријеклом су из Дрнишке регије, из Промине. У Промини су до рата 1991/1995. имали своје презимењаке и даљње рођаке. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ПОПАРИЋИ – Ово је једини род са овим презименом у Ливањском пољу. Знају да су поријеклом из Далмације. Њихово досељење се веже за "Турско доба". Славе Светог краља Стефана Дечанског – Мратиндан.

РАДИЋИ – Радића у Прову има на три локације: на крају села код Калаверових и Добричиних кућа, на Попарића главици, и близу Маљковића на граници према Чапразлијама. Постоји запис да су сви Радићи из Губина и Прова пореклом из Посавине. Славе Светог Апостола Тому - Томиндан.

ЗАГОРЦИ – Досељеници су из Далмације, из Отишића, код Врлике. Прије су имали презиме Обућина. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЗАКОНОВИЋИ – Ради се о досељеницима из Далмације, не знају из којег су мјеста дошли у Прово. Славе Светог Лазара – Лазареву суботу. Једна породица Законовића  у Прову је славила  Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЕРЦЕЗИ – 1946. године Колонизирали у Банатски Деспотовац код Зрењанина.

ГУБИН

БАРОШЕВЧИЋИ – Стари су изумрли, а млади су се раселили. Њихово пријашње презиме било је Ињац, још прије тога Даничић. Дошли су овдје из Доњих Казанаца, а даљње им поријекло води из Герзова. Славе Светог Василија Великог.

БОБИЋИ – Тврде да су поријеклом из Лике, даљње поријекло не знају. Славе Светог Великомученика Кнеза Лазара Косовског – Видовдан.

БРОЋЕТЕ – Досељеници су из Врличке крајине. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ДЕСПЕНИЋИ – Доселили су из Отишића код Врлике, Далмација. Знају да су тамо до 1994. године, имали своје даљње рођаке. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ИВЕТИЋИ – Досељеници су из Цивљана код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЈОВЧИЋИ – Доселили су из Прова. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ЈУРИЋИ – Досељеници су из Отишића код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

КАЛАБЕ – Досељеници су од Гламоча. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

КОВАЧЕВИЋИ – Воде поријекло из Уништа код Грахова. Један њихов предак се оженио из фамилије Вуковљак, и тада прешао на женино имање. Тако су данашњи Ковачевићи његови потомци. Ковачевићи славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

МАРЧЕТИЋИ – Поријеклом су из Кољана код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

МАРИЈАНИ – Поријеклом су из Котлуше код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

МИХАЈИЛЕ – Прије су имали презиме Кукавица, а још прије тога презивали су се Стоисављевић. Доселили су из Отишића код Врлике. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ПАЈЧИНИ – Пајчини су огранак рода Ињаца. Пајчини у Губину тврде да су била три брата: Ињо, Пањо и Коњо, те да су по њима настали Ињци, Пајчини и Коњикушићи. Славе Светог Василија Великог.

ПЕТРОВИЋИ – Поријеклом су из Отишића код Врлике. Чувају породично предање о свом црногорском поријеклу. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

РАДИЋИ – Ради се о досељеницима из рејона Посавине. Славе Светог Апостола Тому - Томиндан.

ВУЈИЧИЋИ – Ради се о досељеницима из Врбице. Знају да су старином црногорског поријекла. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ВУКОВЉАЦИ – Њихово пријашње презиме је Билић. У Губин су доселили из Цивљана код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан. Претпоставља се да су у Далмацију дошли из Вуковског код Купреса, те да су се код Врлике прозвали Вуковљани, затим Билићи и најзад Вуковљак.

САЈКОВИЋ

БАРОШИ – Ово су досељеници из Котлуше код врела Цетине, Врлички крај, Далмација. Бароши су тамо доскора, још имали своје рођаке. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

БОБУШИЋИ – Прије су се презивали Ловрен. У Сајковић су се доселили из Нуглашице. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

БОДРОЖИЋИ – Ово су досељеници из Кољана код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ДЕНИЋИ – И они су досељеници из Кољана код Врлике, Далмација. Тамо и данас имају своје рођаке. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ИЊЦИ – Ињци су најразгранатији род у Ливањском пољу. Треба рећи да њихово најстарије поријекло води из Црне Горе. У Герзово долазе под презименом Даничић. Овде су као турски кметови дошли у сукоб са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Пала је крв и они су комплетно бјежали у правцу Гламоча. Тамо су ради сигурности мјењали презиме из Даничић у Ињац. Према неким породичним предањима они су ову промену учинили у Доњем Ливањском пољу. Доласком у Доње Ливањско поље, род нараста и дијели се одлазећи у друга села. Славе Светог Василија Великог.

ИВЕТИЋИ - Досељеници су из Цивљана код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЈОЛИЋИ – Прије су се презивали Загорац. Поријеклом су из Отишића код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

КОЗОМОРЕ – Ово су досељеници из Богдаша. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

МАРИЈАНИ – Поријеклом су из Котлуше, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

МИХАЈИЛЕ – Прије су се презивали Кукавице, а имали су још старије презиме Стоисављевић. Досељеници су из Отишића код Врлике, Далмација. Овај род се у многоме раселио. Једни су узели презиме Михајловић, а други су остали код презимена Михајило. Познати су у широј регији по надимку Крчмари. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

МИХАЉИЦЕ – Доселили су из Косора код Врлике, Далмација. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негдје из Лике. Даљње поријекло воде из Црне Горе, некада су се презивали Миљанић. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

НИНКОВИЋИ – Досељеници су из Далмације, а даљње поријекло им је из Херцеговине. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ПАЈЧИНИ – Пајчини су огранак рода Ињаца. Славе Светог Василија Великог.

ПЕТРОВИЋИ – Дошли су из Отишића код Врлике, Далмација. Чувају породично предање о свом црногорском поријеклу. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

РОСИЋИ – У Сајковић су доселили из Отишића, Врлика, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

САВИЋИ – Досељени су од Горјака код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ШОРМАЗИ – Поријеклом су из Косова код Книна, Далмација. Даљње поријекло не знају. Њихови школовани потомци износили су тезу о француском поријеклу. Најближи тврдњи о поријеклу овог презимена је Ердељановић, који између неколико презимена разматра и презиме Шормаз. У оноликој мјери колико је испитано, Ливањско поље није било изван утицаја влашког живља. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ШУЊКЕ – Овај род потиче из Црне Горе. Они су прво дошли на терен у околини Задра и тамо промјенили презиме, из Обад(овић) у Шуњка. Из Задарског региона преселили су код Врлике, а одатле су доселили у Ливањско поље. Дакле, они су досељеници из околице Врлике. Једно вријеме су им преци славили Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, па су послије једног зимског страдања приликом набавке пића за славу, промјенили дан слављења на Светог пророка Илију – Илиндан.

ВЈЕШТИЦЕ – Тврде да су поријеклом из Лике. Тврдња о њиховом поријеклу има основа у чињеници да се ово презиме и данас сусреће у Лици. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ЗАГОРЦИ – Дошли су овдје из Отишића код Врлике. Прије су имали презиме Обућина. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

У Сајковићу су некада живјели родови (данас их тамо нема): БИКИЋИ, БОГАВЦИ, ДАВИДОВИЋИ – досељеници из Далмације, расељени и изумрли.

КАЗАНЦИ

ЂУРАНИ – По предању сачуваном код овог рода, они су досељеници из подручја Бања Луке. И данас код Бања Луке има Ђурана. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ИЊЦИ – Ињци су најразгранатији род у Ливањском пољу. Треба рећи да њихово најстарије поријекло води из Црне Горе. У Герзово долазе под презименом Даничић. Овде су као турски кметови дошли у сукоб са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Пала је крв и они су комплетно бјежали у правцу Гламоча. Тамо су ради сигурности мјењали презиме из Даничић у Ињац. Према неким породичним предањима они су ову промену учинили у Доњем Ливањском пољу. Доласком у Доње Ливањско поље, род нараста и дијели се одлазећи у друга села. Славе Светог Василија Великог.

ИВЕТИЋИ – Ово су досељеници из Цивљана, врличка регија, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

БАРОШЕВЧИЋИ – Имали су прије презиме Ињац. Преци су им се презивали Даничић. Воде поријекло од Герзова. Славе Светог Василија Великог.

ЈОЛИЋИ – Прије су се звали Загорац. Доселили су из Отишића код Врлике, Далмација. Презиме су промјенили негдје 1880. године, а узели су га по основу имена неког од предака, који се звао Јоле. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

КАТИЋИ – Прије су се презивали Кисо. Доселили су у Казанаце из Бојмуната 1880. године. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЗОМОРЕ – Ради се о досељеницима из Богдаша, откуд су доселили 1870. године. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

РОСИЋИ – Воде поријекло из Отишића, врлички крај, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ВУЈИЧИЋИ – Прије 140 година, доселили су из Врбице. Његују предање о свом црногорском поријеклу. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЗАГОРЦИ – Тврде да су стари досељеници из Отишића код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ПАРОХИЈА ЦРНОЛУШКА

ПРЖИНЕ

БАБИЋИ – Овдје су досељени из Гламочког поља. Бабићи у Јарузи су им ближи род. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

БАРОШИ – Досељени су из мјеста Цетина, које је смјештено на извору истоимене ријеке, код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЧАКАРИ – Не знају одкуда су доселили у овај крај. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЧАНЧАРИ – Нису сачували предање о поријеклу и мјесту од куда су досељени. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ИВЕТИЋИ – Доселили су из Цивљана, Врличка регија, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЈАКОВЉЕВИЋИ – Досељени су из Цетине, мјеста на извору истоимене ријеке, врлички крај, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЉУБОЈЕ – Поријеклом су од Кључа. Славе Светог апостола и јеванђелисту Марка.

НИНКОВИЋИ – Досељени су из Далмације. Њихово даљње поријекло је из Херцеговине. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ПАРОЈЧИЋИ – Воде поријекло из Далмације, негдје од Врличког краја. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ПОКРАЈЦИ – Поријеклом су из Промине код Дрниша, тамо и данас имају своје даљње рођаке. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ПЕТРОВИЋИ – Они воде поријекло из Отишића код Врлике, Далмација, а тврде да су старином Црногорци. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

РОСИЋИ – У Ливањско поље доселили су из Отишића код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

СТЕВАНЧЕВИЋИ – Прије су се презивали Барош. Доселили су из Врличког краја, са врела Цетине. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ШОРМАЗИ – Воде поријекло из Косова код Книна, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЈАРУГА

БАБИЋИ – Тврде да су поријеклом из Гламоча. Ради објашњења њиховог поријекла наводимо следеће: у селу Ђуличани код Гламоча, Бабићи причају да су им преци из Котара, на далматинско-личкој граници. Одатле је баба довела два сина у Петрово Врело почетком XVII вијека. Они су након краћег времена преселили у Кучиштине, а послије у Брда. Из Брда су у Јаругу дошли 1860. године у кметство. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ИВЕТИЋИ – Досељеници су из Јојића Главице код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЉУБОЈЕ – Овдје су доселили из Кључа. Према исказу домаћег живља, они су овдје најстарији род. Славе Светог апостола и јеванђелисту Марка.

ПАРОЈЧИЋИ – Досељеници су из Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ШИНИЦИ – Као и Шиници у Црном Лугу, тврде да су поријеклом из Лијевча код Завидовића. Славе Светог апостола и јеванђелисту Луку – Лучиндан.

ШОРМАЗИ – Као и Шормази из Црног Луга, воде поријекло из Косова код Книна, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЦРНИ ЛУГ

АРНАУТИ – Према ономе што они знају, тврде да су доселили у Црни Луг из Косоре, код Врлике, Далмација. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ЋОРИЋИ – Доселили су се на овај терен из села Цетине, Врлика, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЋУСИЋИ – Досељени су из околице Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЧУЛИЋИ – Воде поријекло од Мркоњић Града. Славе Часне вериге Светог апостола Петра.

ЂУКИЋИ – Овдје су дошли из Нуглашице 1934. године. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ГАРГЕНТЕ – Досељеници су из села Цетине, Врличка регија, Далмација. Према мишљењу неких од истраживача, и ово презиме захтјева солиднију лингвистичку обраду и тумачење, јер упућује на то, да би могло бити влашког поријекла. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ГРАЈИЋИ – Имали су прије презиме Ненадић. Даљње поријекло им је из Штикова код Дрниша, Далмација. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ИЊЦИ - Ињци су најразгранатији род у Ливањском пољу. Треба рећи да њихово најстарије поријекло води из Црне Горе. У Герзово долазе под презименом Даничић. Овде су као турски кметови дошли у сукоб са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Пала је крв и они су комплетно бјежали у правцу Гламоча. Тамо су ради сигурности мјењали презиме из Даничић у Ињац. Према неким породичним предањима они су ову промену учинили у Доњем Ливањском пољу. Доласком у Доње Ливањско поље, род нараста и дијели се одлазећи у друга села. Славе Светог Василија Великог.

ИВЕТИЋИ – Досељеници су из Цивљана код Врлике, Далмација. Једни славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан а други славе Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЈОВЧИЋИ – У Црни Луг су доселили из Прова. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ЈУСУПИ – Не знају своје поријекло. Спадају међу ријетка презимена на терену Ливањског поља. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

КЕШИНИ – Поријеклом су од Штикова код Дрниша. Ово презиме је јединствено у Ливањском пољу. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЗОМОРЕ – Током 1928. године, досељени су из Бастаса у ово село. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

КУРАБАСЕ – Ово су досељеници из Цетине код Врлике, Далмација. И ово презиме је сврстано међу она која упућују на влашко поријекло. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЉУБОЈЕ – Досељеници су из Кључа, из Босанске Крајине. Славе Светог апостола и јеванђелисту Марка.

МАРМУТИ – Овај род није сачувао породично предање о свом поријеклу. Не знају одакле су дошли на овај терен. За презиме Мармут, истраживачи сматрају да изискује детаљнију лингвистичку обраду зато што до сада упућује на влашко поријекло. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ПАРОЈЧИЋИ – Овдје су доселили из рејона Врлике, Далмације. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ПЕТРОВИЋИ – Ради се о досељеницима из Отишића код Врлике, Далмација. Чувају предање о свом поријеклу, и тврде да су у Далмацију дошли из Црне Горе. Једни славе Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана а други славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ПОПОВИЋИ – Поријеклом су од Имотског, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

РАДИВОЈШЕ – Досељеници су из Далмације. Нису сачували породично предање о тачном мјесту поријекла. Тврде да су давно доселили. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

СТЕВАНОВИЋИ – Није им познато од куда воде поријекло. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ШИНИЦИ – Они тврде да су поријеклом из Лијевча код Завидовића. Славе Светог апостола и јеванђелисту Луку – Лучиндан.

ШОРМАЗИ – Досељеници су из Косова код Книна, Далмација. Даљње поријекло не знају. Њихови школовани потомци износили су тезу о француском поријеклу. Најближи тврдњи о поријеклу овог презимена је Ердељановић, који између неколико презимена разматра и презиме Шормаз. У оноликој мјери колико је испитано, Ливањско поље није било изван утицаја влашког живља. Шормази у Црном Лугу се дијеле на Биберовића и Саветиновића. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ТРКУЉЕ – У породичном кругу његују предање о свом поријеклу од Бања Луке. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ВРАНИЋИ - Доселили су у овај крај из Врличке регије, Далмација. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

НУГЛАШИЦА

АРНАУТИ – Доселили су из Косоре, из Врличког краја у Далмацији. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

БАНИЋИ – Дошли су из Промине код Дрниша. Славе Светог апостола и јеванђелисту Марка.

БАРОШИ – Досељеници су са врела Цетине из мјеста Котлуша код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЦРНОМАРКОВИЋИ – Тврде да су поријеклом из Книнског Косова. Било их је у Цивљанима код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЦВИЈАНИ – Заједно са Цвијанима из Богдаша воде поријекло из Шуице. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЋУРКОВИЋИ – Ради се о досељеницима из Далмације. Након одређеног боравка у овом селу, преселили су се у околицу Гламоча. У Гламочу је дошло до подјеле, једни су се вратили у Нуглашицу, други су се настанили у Главице код Гламоча 1864. године. Славе Светог Апостола Тому - Томиндан.

ЂУКИЋИ – Ђукићи су досељеници из Кијева у Врличкој регији, Далмација. Славе Светог апостола и јеванђелисту Марка.

ГАВРАНИ – Доселили су 1911. године у овај крај са извора ријеке Цетине, Врличка регија, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ИВЕТИЋИ – Дошли су из Цивљана код Врлике, Далмација. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ЈАКОВЉЕВИЋИ – Овај род се доселио из Далмације. Не постоје подаци, ни поуздано породично предање о томе из којег су мјеста. Према непотпуном породичном предању, тврде да су им преци у Далмацију дошли из Херцеговине. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ЈОВЕТИЋИ – Воде поријекло из околице Врлике. Немају поуздане податке о даљњем поријеклу. Славе Светог апостола и јеванђелисту Марка.

КОВАЧЕВИЋИ – Поријеклом су из Уништа, Босанско Грахово. У Нуглашицу су дошли 1918. године. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

КОВЉЕНИЋИ – Код испитивања података о поријеклу, нису знали поуздано одговорити одакле су доселили у Нуглашицу. Постоји могућност да су из Далмације. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЛОВРЕНИ – Дошли су у ово село из Петрова Врела код Гламоча. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ЉУБОЈЕ – Ово су досељеници из околице Кључа. Славе Светог апостола и јеванђелисту Марка.

МАРИНЧИЋИ – Дошли су из Полаче код Книна, Далмација, 1919. године. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

РАДИВОЈШЕ – Досељеници су из Далмације. Не знају поуздано из којег мјеста. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ШИЉИЋИ – Не знају одакле су поријеклом. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ВУКОВИЋИ – Тврде да су поријеклом из Читлука код Сиња, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЗРИЛИЋИ – Дошли су из Цивљана код Врлике, Далмација. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

ГРКОВЦИ

ЈАЊИЋИ – Поријеклом су из Јања код Шипова. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан.

ЈОНЏЕ – Не знају одакле воде поријекло. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан. Истраживачи се споре око овог презимена и већина тврди, да је влашког поријкла.

МАЈСТОРОВИЋИ – Њихово пријашње презиме је Ненадић. Досељеници су из Штикова код Дрниша. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

НЕНАДИЋИ – У ово село су досељени из Штикова код Дрниша. Даљње поријекло Ненадића је из Херцеговине. Славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

ШЕГРТИ – Не знају пуно о свом поријеклу. У Грковце су доселили из Бастаса, некада су се презивали Деридаска и живили у околици Ливна. Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана.

ТРКУЉЕ – Код њих живи породично предање о томе, да су доселили из Равних котара. Прича се о три брата, који су се разишли и отишли у три села. Један се населио у Маринковце код Грахова, други у Грковце, а трећи у Црни Луг. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

РАДИВОЈШЕ – Радивојша је некада било у Грковцима, одакле воде поријекло они што живе у Петровом Врелу код Гламоча, гдје су доселили 1977. године. Славе Сабор Светог Арханђела Михаила – Аранђеловдан. [1]

ПЕУЉЕ

???

Напомена:

Молимо да евентуалне грешке о презименима пријавите на e-mail адресу:

Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

ЂУРИЦЕ  - По предању српска породица Ђурица пореклом је са Косова, од племићке лозе Ивана Косанчића за кога песма каже “да је љепши од сваке ђевојке”. Током косовске битке истакао се 26-годишњи Георгије Душановић Косанчић и цар Лазар га је произвео у војничког кнеза. Приликом увођења у витештво-племство, вероватно због младости, у формули унапређења младића је изговорио уместо Георгије – Ђурица. Млади кнез је  бранећи отаџбину погинуо. После косовске битке та грана Косанчића се прозвала Ђурицама дичећи се витезом. Прво уточиште, побратимство и кумство нашла су у Васојевићима, да би се већ у XВ веку одселили и населили у Попову у Херцеговини, па раширила у околним местима и крајевима. Из захвалности према Васојевићима све Ђурице зато “пале канђело”, тј. прислужују Светог арханђела Михаила – крсну славу својих побратима.

Др Срећко Ђурица, туриyмолог, бавио се потрагом за документима о свом родословљу. Успео је да докаже да су Ђурице пореклом са Луштице из Боке Которске, али и да су већ у XВИ и XВИИ веку јављају као угладна српска римокатоличка породица цонте Гиуризза у Дубровнику, али и у дубровачком залеђу.

Данас је братство Ђурица најбројније у Херцеговини, у Попову, Стоцу, Берковићима, Невесињу, Хатељима, Мостару и другим местима у дедовини св. Саве, али и у скоро свим већим градовима у бившој Југославији . Нарочито су груписани у Београду, Ваљеву, Крагујевцу, Новом Саду, Гајдобри, Кикинди, Зрењанину, Бања Луци, Коњицу, Сарајеву, Сплиту, Шибенику, Задру, Ђеврскама, Зечеву, Книну, Голубићу, Загребу, Љубљани, итд.

Као породица од угледа, Ђурице су коленовићи од којих су сви Лучићи, Мишковићи, Којовићи, Ћупине, Лопушине и Самдићи, а изгледа и једна грана Солда и Љевака. На шибенском архипелагу, на Зларину, у Далмацији, Ђурице се јављају под презименом Јурица. У наше дане у Словенији многе Ђурице словеначка администрација кроатизује као Јурице.

Ђурице су, као стара српска породица, углавном православне вере и крсна слава им је Свети мученик Трифун, који се светкује 1/14 фебруара. Међутим неке породичне гране су мењале светачког заштитника, углавном ради сеоба, па данас има Ђурица којима је крсна слава Свети Георгије Победоносац, Свети Јован Претеча и Крститељ, Свети Никола Мирликијски итд. Као што је већ речено, све Ђурице преслављују светог арханђела Михаила 8/21 новембра.

Посебности породичног васпитања и предања, наследство и поднебље Боке, Дубровника и Херцеговине утицало је и утиче на карактер појединаца из братства, пише Иларион Ђурица. У племену се верује да су Ђурице на позитивној страни типични Динарци, отмени чак када су и сељаци, а светачки честити када су и војници. Ђурице описује здрава природност, танана осећајност, велика марљивост и урођена културност, али и упадљива физичка наочитост (Косанчићи). На негативној страни недостаје им сва та урођена лепота духа и тела, па постају провинцијалски или пролетерски тип, банални материјалисти и грамежљиви реалисти који који се отуђују кроз рад и богаћење, па стога духовно ограничени и неотесани, или како каже епска песма, постају “ђамасти”. Но најчешће , и н асрећу, Ђурице су углавном “народни људи”.

Ђурице су у старини били добри сељаци, занатлије и по невољи и војници. Дубровачка грана се бавила искључиво трговином.

Болују на плућима и склони су депресијама. Диче се Светим Василијем Острошким ком је мајка Анастасија од Ђурица. Стојана Јовановића, потоњег Светог Василија, као свог нећака који се родио после смрти свог оца Стојана, подигли су и школовали ујаци – Ђурице. Знаменит је и протопоп Дамјан Ђурица, као народни првак и родољуб на смрт осуђен на тзв. “бањалучким процесима”.

Презиме које се слично изговара јавља се и међу Италијанима, Арапима и Словацима.

Извор: www.djurica.net

Ђурице су у Грахово дошле од Задра. Вјероватно су услјед животне опасности побјегли, јер сигурно нису ишли за бољим животом и населили мјеста у којима су живјели око Грахова.

У Задар су дошли из Берковића (Херцеговина). Пресељења из Босне у Далмацију, углавном су била због турског зулума, но, дешавало се да убију неког па су морали бјежати и мјењати презиме. Не зна се колико је тачно, али постоји тврдња да су се Ђурице презивале Мишковић, и да потичу из Црне Горе. Дакле из Црне Горе су доселили у Берковиће, Љубиње, Невесиње, ... (Херцеговина). Те Ђурице славе своју стару славу, Светог мученика Трифуна а Ђурице из Грахова, славе Светог Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

Свештеник Жељко Ђурица


[1] Милан Ђуран, Ливањско поље зов завичаја, ИГП "Графикам" 2005. год.

 

 

LAST_UPDATED2
 
original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM