Select Your Language

Browse this website in:
02. Недеља Пачиста ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
субота, 19 март 2011 11:04

ИСЦЕЉЕЊЕ ОДУЗЕТОГА У КАПЕРНАУМУ

"(И) уђе Исус (опет) у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе; и казиваше им реч. И дођоше њему с одузетим кога ношаху четворица. И не могући приближити се њему од народа открише кров од куће где он беше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји! А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: "Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?" И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? Но да знате да власт има Син Човечји на земљи опраштати грехе, рече узетоме: Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дому своме. И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видесмо".(Мк.2,1-12);

Многи људи често траже само лепе и угодне ствари и догађаје, који им омогућују да што лакше и са што мање труда живе свој живот. Али, у већини случајева за кратко време остају разочарани. Када се почне окретати друга страна медаље - са тешкоћама, мукама и страдањима, које су у животу нераздвојне од лепих и угодних ствари - тада они почињу да траже излаз из невоља које су их задесиле. Али, и ту често праве грешку. Пошто нису "имали времена", док им је све ишло по плану, ни да мисле о Богу и Божјим заповестима, они траже помоћ свугде другде само не код Бога. Почињу обилазити разне самозване и лажне исцелитеље и видовњаке, па још више увећавају невољу у свом већ ионако јадном стању. Када све обиђу и нигде не нађу праву помоћ, тек онда почињу мислити о Богу и полако долазити у храм Божји, да би ту потражили утеху и избављење од својих невоља. Ту, у храму Божјем, у почетку осећају неку њима необјашњиву, али пријатну и привлачну атмосферу која делује на њихово унутрашње биће и помаже им да лакше подносе невоље које су их задесиле. Када чују свето Јеванђеље и у проповеди свештеника препознају неку од својих невоља, онда и сами почињу увиђати ко је и шта је узрочник њихових невоља и беда које су их снашле. Тада траже помоћ од свештеника и полако почињу да уносе у свој живот јеванђелске врлине.

Ово је, браћо и сестре, пут до Бога већине од нас. Међутим, постоји још један, једноставнији и душекориснији пут, којим смо требали да ходимо од детињства. То је пут исправног хрипћанског васпитања у породици. Када родитељи исправно васпитају своју децу, односно када деца уче из примерног и побожног живота својих родитеља, тада ће засигурно бити избегнут онај првоописани пут ка Богу. Тада нема лутања по странпутици и тражења помоћи тамо где се она не може наћи. Тада се свака невоља прихваћа као саставни део живота и тражи се избављење само тамо где оно уистину постоји - код Бога.

У данашњем јеванђељу слушали смо о догађају који се збио у Христово време у Капернауму. Не желећи да народ сазна да је Он дошао у Капернаум, Христос са својим ученицима уђе у једну кућу и ту остаде са укућанима и ученицима. Али као што је Он сам рекао у Свом Јеванђељу: "Не може се град сакрити кад на гори стоји, нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући" (Мт.5,14-15), народ сазна за Његов долазак и окружи Га пажљиво слушајући Његово учење. Кроз то мноштво народа пробијала су се четворица која су на носилима носила једног узетог човека. Али, видевши да је гужва превелика, они се попеше на кров, раскрише један део и туда спустише носила са узетим пред Христа. Овде, браћо и сестре, вашу пажњу задржите на састрадалној хришћанској љубави коју су та четворица показала према узетоме човеку на носилима.

Они не само да нису одбили да послуже страдалнику, већ су уложили све своје напоре да испуне његову молбу. Тако се и ми такође требамо трудити у љубави према ближњима, помагајући им да лакше превладају своје потешкоће. Тим нашим богоугодним делима ми ћемо привући Божанску благодат на себе саме, на своје породице и ближње наше, градећи тако себи и вечно обиталиште у Царству Божјем.

Но, вратимо се на наставак јеванђелске приче и послушајмо шта је Христос, угледавши узетога, рекао: "Синко, опраштају ти се греси твоји!"

Ово су речи које и за сваког од нас понаособ имају велику важност. Јер, тим речима Христос је открио тајну о узроцима страдања и мука које нас сналазе. Главни узрок страдања и мука наших јесте грех, и то неокајани грех, односно оно дело против заповести Божје које нисмо исповедили пред свештеником и покајали се за њега. Тешко се вара свако ко мисли да ће му греси бити опроштени без покајања. Нити један грех који се не исповеди и за који се не покајемо из свег срца неће бити избрисан из вечне књиге Божје и за сваки такав примићемо у овоме животу невољу и муку, које имају за циљ да нас приведу покајању. Зато сва страдања и муке које нас сналазе требамо схватити као нешто што нас опомиње на наше преступе. Требамо се сваку вече пре спавања присетити како смо и шта радили и чинили тог дана и у поређењу са законом Божјим чистити она дела и мисли из живота која су супротна том закону. За свако оно дело које је супротно заповести Божјој требамо принети покајање и исповест, да нас не би снашла последица његова у виду страдања. Када изостане покајање и исповест, неминовно наступа страдање, да би нас опоменуло. Стога будимо мудри и узмимо покајање и исповест да и нама Христос каже као и узетоме из данашње јеванђелске приче: "Синко, опраштају ти се греси твоји!"

Уз покајање и исповест нераздвојно су везани молитва и пост. Као што птица без крила не може полетети у небеске висине, тако се ни дух људски не може одвојити од земаљског мудровања без молитве и поста. Молитва омогућује да се искра Божанске благодати, усађена у свакој души, претвори у буктињу која осветљава пут ка Богу и ствара чежњу за њим. Када човек молитвом упали Божански пламен у души својој, онда осећа неописиву радост и милину које преображавају читаво његово биће. Тада тело постаје оклоп за душу, јер својим прохтевима њу спречава да стално буде у заједници са Богом, те се у човеку рађа жеља за превладавањем телесних потреба. Пост и јесте та непобедива сила која омогућује да душа превлада тело и да се сједини са Творцем својим. Зато је света Црква установила и благословила пост за сву верну децу своју. Сам Спаситељ наш, Господ Исус Христос нам је Својим личним примером то показао и предао нам у наследство, а на нама самима је колико ћемо следовати његовом примеру. Можемо мудровати и измишљати разне изговоре и комбинације, али оне нас само удаљују и спутавају на нашем путу ка Богу, на нашем путу ка потпуном исцељењу душе и тела.

За нама је прва недеља Великог васкршњег поста, у којој смо приносили Господу наше усрдне молитве и добровољна уздржања за опроштај наших грехова, у којој смо својим трудом настојали изгладити све наше преступе пред Богом и показати се као чисти сасуди у које ће Бог по неизмерном милосрђу свом спуштати своју благодат и давати нам снаге да вршимо вољу Његову у овом свету.

Пред нама је наредна седмица, која нам такође пружа прилику да своје душе очистимо и избелимо од примеса било свесног било несвесног живљења против Бога и Божјих заповести. Потрудимо се, па и у наредној седмици принесимо Богу наше срдачне молитве. Принесимо Богу и наша добровољна уздржања. Принесимо Богу и све остале душеспасавајуће јеванђелске врлине, да бисмо очистили сами себе од греховне прљавштине и показали се као достојни служитељи Божји.

Нека Бог и Пресвета Богородица и сви Свети буду свима нама на помоћи и дају нам снаге да умножимо Божанску благодат у душама својим, да бисмо могли из свег срца и душе узносити благодарност и славу Богу троједином, Оцу и Сину и Светоме Духу вавек. Амин.

 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM