Select Your Language

Browse this website in:
02. Недеља о Блудном сину ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
недеља, 06 март 2011 07:59

ПРИЧА О БЛУДНОМ СИНУ

(И) рече: * човек неки имађаше два сина, И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И он им подели имање. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он поче оскудевати. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље; и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Уставши отићићу оцу своме, па ћу му рећи: Оче! Сагреших небу и теби. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једног од најамника својих. И уставши отиде оцу своме. А кад је још подалеко био, углада га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. А син му рече: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим. А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше и нађе се. И стадоше се веселити. (А син његов старији беше у пољу и долазећи, када се приближи кући чу певање и играње. И дозвавши једног од слугу питаше: Шта је то? А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено, што га је здрава дочекао. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година, и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим; А када дође тај твој син који је расуо имање твоје с блудницама, заклао си му теле угојено. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се). (Лк.15,11-32.)

*Господ причу ову:

Данашњом јеванђелском причом, причом о блудном сину Спаситељ нам благовести чудну Благовест. Благовест: како човек побеђује смрт; како наслеђује Царство небеско; како Отац Небески трчи у сусрет грешноме сину, грли га и љуби. И још Благовест: веселе се Небеса за блуднога сина који се покајао. Каква радост! Узбудили се Анђели, сви светови Небески. Шта се збива на малој земљи? Човек грешни каје се пред Богом, васкрсава из мртвих. Од блудног постаје паметан, пролази сав пут од греха до Бога и наслеђује Царство Небеско.

Но послушајмо данашњу јеванђелску причу: човек неки имађаше два сина, И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И он им подели имање. (Лк.15,11-12.) Ове речи представљају на први поглед нашу свакодневну збиљу, али такође представљају једну врло велику Божанску истину која је скривена иза њиховог површинског значења. Сви ми у нашим самољубивим овоземаљским жељама тражимо деобу Божијих дарова који су нам дати сматрајући својим оземљеним умовима да је то наше апсолутно право. Не можемо да проникнемо у саму истину ствари и да схватимо да ми свога ништа немамо. Јер тело је створено од праха земљанога (1.Мој.2,7), у њега је удахнут дух живота – Дух Божји и поста човек душа жива, поста човек најсавршеније биће у Богом створеноме свету. Свако одељивање од заједнице са Богом води човека у понор који у почетку изгледа привлачно и нуди површински сјај и лепоту, док касније се сав претвори у муку, немир и напуштеност која притиска и окива хладноћом и безнађем. Свакоме се догађа исто оно што се догодило и млађем сину из данашње јеванђелске приче који: после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он поче оскудевати. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље; и он га посла у поље своје да чува свиње. (Лк.15,13-15.)

Тако бива и са нама, када ми својевољно се оделивши од Бога одлазимо за разним сластима и страстима на које нас гони наше младалачко и незрело схватање живота и животних обавеза. Мислећи да нам је све дозвољено ми одлазимо свако у своју земљу далекуи тамо просипамо Божанске дарове које нам је Бог по неизмерној милости својој даровао. Када потрошимо све, тада се прибијамо код лекара, врачара, биоенергетичара и разних других житеља оне земљежелећи да код њих напунимо тела своја рошчићима које свиње јеђахумеђутим пролазимо исто као и блудни син из данашње јеванђелске приче: а кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Уставши отићићу оцу своме, па ћу му рећи: Оче! Сагреших небу и теби. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једног од најамника својих. (Лк.15,17-19.)

Тако и ми, браћо и сестре, следујемо овој црној истини, лутамо светом и живимо против Бога и Божјих заповести градећи тако наше паклене куће у којима нас за пар десетина улудо потрошених година, почињу мучити њихови власници – зли и нечисти дуси, недајући нам да се одвојимо од њих него нас све више и више поробљују себи. На тренутак се успијемо одвојити од њих и дотрчимо Оцу своме небескоме који обитава у Цркви Божјој и он нас прима као што је примио и покајанног млађег сина из данашње јеванђелске приче: а кад је још подалеко био, углада га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. (Лк.15,20.) Тако Бог свемилостиви и данас прима покајане заблуделе слуге своје и грли их и љуби дарујући им избављење од невоља и беда које су их снашле. А како ми одговарамо поново на указану милост и љубав Божју? Враћамо ли се са нашег заблуделог пута пропасти? Мењамо ли наш живот и уносимо ли у њега истину и правду Божју? Идемо ли редовно на богослужења недељама и празницима и тако враћамо барем делић указане љубави и милости Божје према нама? Поштујемо ли заповести Божје и живимо ли по њима? Постимо ли? Молимо ли се појединачно и скупно код домова својих? Исповедамо ли своје грехове пред свештеником и кајемо ли се за њих? Причешћујемо ли се Христовим Тајнама? Чинимо ли дела милосрђа према ближњима нашима? И да не набрајамо више већ да кажемо: живимо ли животом достојним имена које носимо и вери којој припадамо или радимо све супротно томе?

Ставимо свако себе и свој живот на кантар Божји и видимо колико премашује у добру страну – у страну живљења по Богу и Божјем закону. Немојмо очајавати ако нађемо да казаљка показује у супротну страну. Бог је неизмерно милостив и стрпљиво чека да му се обратимо и спреман је да нам притрчи и помогне као и блудном сину из данашње јеванђелске приче наредивши слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше и нађе се. И стадоше се веселити. (Лк.15,22-24).

Тако бива и са сваким од нас када истински и одлучно приђемо Богу, омрзнувши свој живот против Бога и Божјег закона. Ово је једна од поука данашње јеванђелске приче којом нам Спаситељ наш Господ Исус Христос показује пут за Царство Божје и позива наз као блудне синове да ходимо њиме. Тако пре Ускрса, Господ нам је дао врлину, Господ нам је дао савет и мудрост да ми можемо сами да доживимо васкрсење. Као што је доживео блудни син покајање, тако и ми да се покајемо за своје грехе, да променимо начин свог живота и унесемо врлину покајања у своје душе.

Нека нам Бог буде на помоћи и њему, Богу троједином Оцу и Сину и Светоме Духу нека је слава вавек. Амин.[1]



[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM