Select Your Language

Browse this website in:
01. Недеља о Митару и фарисеју ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
недеља, 06 март 2011 07:57

ПРИЧА О ФАРИСЕЈУ И ЦАРИНИКУ

“Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: “Боже, Хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.” А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: “Боже, милостив буди мени грешноме!” Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.”к.18,10-14).

(Данас нас Света Црква, браћо и сестре, приводи великој тајни хришћанске молитве. Шта је молитва? То је најчудеснија сила на земљи. То је највећи чудотворац у овоме свету, јер од човека она прави бесмртно биће, прави Анђела, прави Херувима. Молитва преображава човека у бескрајну, бесконачну силу. У молитви човек приноси себе Богу, даје себе Богу и лети свом душом ка Богу, свим срцем и свом снагом.

Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина. Спојени – ето целог Јеванђеља! Ето свемоћне силе за победу над сваким грехом и смрћу, за задобијање живота вечног још овде на земљи. Ову истину је благовестио Господ речима: Овај се род изгони само молитвом и постом. То значи сваки грех, сваки ђаво, свака нечистота, свака смрт изгони се молитвом и постом. Ради тога је Господ дошао у овај свет, ради тога је Он и донео Своје Свето Јеванђеље, Јеванђеље које је скрстио у два подвига, у две свете врлине: у молитву и пост.

Када се молитва упражњава искрено, свим срцем, свом душом, она се неминовно излива у пост, прелази у пост и храни себе постом. Зато, ко испуни ову заповест Спаситељеву, испуњује цело Његово Јеванђеље. Јер у молитви, и од молитве, зачињу се све и почињу све врлине новозаветне.

Молитва води у смирење, разлива га по души. Молитвом се стаје пред Господа, а божанска светлост која се лије из Господа обасјава сву душу и сав свет око нас и ми тада гледамо своје недостатке, грехе, свој мрак, своју таму. Тада дошавши до спознаје свога стања слушамо вапај душе која чезне за Господом: Боже милостив буди мени грешноме (Лк.18,13), и тај вапај душе наше постаје нам сила која преображава нашу душу и истерује из ње сваку жељу и наклоност ка греху.

У данашњем Светом јеванђељу, о покајаном царинику и гордом фарисеју, налазимо потврду за ово што је речено.)

Ево благе и страшне вести. У храму, у цркви, душа отворена пред Богом. Стоји на молитви фарисеј, отворио сву душу Богу, много добрих дела има он у животу, није он прељубочинац, није он разбојник, није пљачкаш, није он неправедник. Значи: држао је закон Божји. А гле како га Спаситељ испраћа из цркве: није оправдан отишао кући својој. Где су та његова добра дела, шта би од њих? Закон испунио, заповести Божје извршио, а, гле погинуо! – душом погинуо. Гордост, ето убице његовог; ето чиме је сва своја добра дела уништио, сав свој живот упропастио, Царство небеско изгубио.

Шта је то? Ако има свегреха, онда је гордост свегрех. Најпрви Анђео Луцифер, најсветлији Божји анђео, светлоносац, гордошћу је претворио себе у сатану, у ђавола. А гле, гордост претвара несрећног фарисеја у ђавочовека. Јер кад је гордост била у стању да Херувима и Серафима претвори у ђавола, како није у стању да човека претвори у ђавочовека.

У једној молитви црквеној вели се да је ђаво многолик. Јесте, ђаво је многолик, има безброј лица, безброј шминки, безброј маски. Гардероба његова је огромна. Он се пресвлачи и облачи у разна светла, заводничка одела. Лице своје дотерује, глача, маске ставља, е да би пришао свакоме од нас по жељи срца његова, по главноме греху његовом. Ми не сматрамо за гордост нашу напраситост, наш гнев. Све то долази од гордости. Завист, од чега долази? Опет од гордости. Зашто он да буде бољи од мене? Ја хоћу да будем испред њега. Пакост, опет из охолости и гордости. Зашто он да буде такав? Хоћу да га минирам, да ја станем испред њега! Тако редом: свака наизглед и најмања страст, сваки наизглед и најмањи грех, долази од тог свегреха, од тог главног извора свих грехова људских, од гордости. Гордост је увела грех у овај свет. Гордост је увела грех у анђелски свет. Гордост уводи грех у сваког од нас.

И данас, ето, поприште и бојиште је пред нама, а наше главно оружје је молитва. (Молитва као свемоћни мач који отсеца главе свим непријатељима спасења нашег.) Најоштрији и најнесаломљивији мач је молитвено расположење. Ето пролећа, вечног пролећа у души. Ето дивне климе за сваку свету врлину у души: и за смиреност, и за трпљење, и за братољубље, и за љубав, и за све што је свето и ближе Господу.

Пазимо на себе смирењем, молитвом, покајањем. Не рецимо: тешко је спасење. Не рецимо: ја се не могу спасити. Да, не можемо се спасити када упорно остајемо при својој злој вољи. Учинили смо грех јуче, прекјуче, и даље пренебрегавамо да ономе коме смо учинили грех кажемо: опрости! Господу да кажемо опрости; ближњима нашима исто тако. У својој души негујемо самоубицу гордост, непокајаност – а спасење је тако лако, ништа лакше од њега. Као покајани цариник завапимо: Боже, милостив буди мени грешноме” (Лк.18,13), и душу своју чистимо од гордости и од свакога греха.

Узносимо молитве своје Господу када смо у искушењима, тешкоћама и мукама. Господ зна када треба да нам помогне, да пружи руку своју, да похита, да нас прихвати да не потонемо. И ако не пружа помоћ одмах, то је зато да проба нашу веру и да види силу наше молитве, да ли ми истински верујемо да ће нам он помоћи. Тако је молитва знак поуздања у Господа и велике вере у Њега. Молитва, а с њом и у њој све остале врлине. Када Господ диригује и управља свим светим врлинама и када нас он води, онда је сигурно спасење свакога од нас.

Ништа лакше, заиста ништа лакше него принети Господу уздисање цариниково: Боже, милостив буди мени грешноме” (Лк.18,13). Господ Свемилостиви је пун љубави бескрајне за свакога од нас, само – шта чека? Чека од нас наше врлине, наш напор, наш труд, наша дела по заповестима Божјим без примеса гордости, самохвале и самољубља.

Потрудимо се, браћо и сестре, да молитвом победимо грех у души својој, у уму своме, у мислима својим, молитвом и богоразмишљањем.

Припремајмо своје душе за садњу речи Божјих, као сељак земљу за садњу одабраних усева, да бисмо могли из чистога срца узносити хвалу и благодарност Богу нашему, Тројици једнобитној и нераздељној, Оцу и Сину и Светоме Духу вавек. Амин. [1]


[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM