Select Your Language

Browse this website in:
05. Недеља по Богојављењу ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
недеља, 06 март 2011 07:49

 

ПРОПОВЕД ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА

"(А) када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим, да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи: "Земља Завулонова и замља Нефталимова, на путу ка мору са оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и у сени смрти, светлост засија." Од тада поче Исус проповедати и говорити: "Покајте се, јер се приближило Царство небеско." (Мт.4,12-17).

"О, Свети Јоване, дивни Крститељу,

Ти Претеча беше славном Спаситељу,

Ти чистотом својом људске душе текну

И ко страшна труба са Јордана јекну

Будећ’ људе од сна и порока лена

Кад секира беше близу до корена."

Речи су ово, браћо и сестре, дивно испеване духовне песме која нам казује о животу светог Јована Крститеља и уједно у стиху препричава данашњи одељак из Светог Јеванђеља. Свето Јеванђеље почиње речима: "А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју". (Мт.4,12). Знајући унапред шта Ирод спрема Јовану, а желећи да нам својим личним примером покаже и научи нас да сами не идемо у сусрет искушењима, него да се удаљујемо од њих, Спаситељ одлази у Галилеју.

Спаситељ није хтео да покаже своју божанску свемоћ, да не би Ироду ускратио слободу одлуке, већ мудрим удаљавањем из Назарета оставља свога Претечу да Ироду казује без страха закон, истину и вољу Божју.

Отишавши из Јудеје, Спаситељ се настањује у Капернауму, малом али важном и живом граду на северозападној обали Генисаретског језера. Тиме испуњује пророштво пророка Исаије: "Земља Завулонова и замља Нефталимова, на путу ка мору са оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и у сени смрти, светлост засија." (Мт.4,15-16).

Ове речи пророка у потпуности су биле испуњене. Спаситељ је у Капернауму и његовој околини провео доста свога јавног рада, проповедајући Своју божанску науку и светлећи својом божанском светлошћу која је исијавала из његових дела, из његових речи, његовог погледа, из њега свеобухватног. Свако ко је погледао Христа гледао је себе сама, душу своју, дела своја и грехе своје који су узнемиравали савест недајући му мира све док није поправио свој живот. Ово потврђују речи у наставку јеванђелске приче: "Покајте се, јер се приближило Царство небеско." (Мт.4,17). И данас, као и пре 2000 година, Христос поручује свима нама: "Покајте се!". Ове речи одјекују у људским душама, зато их ослушнимо и прихватимо као хлеб насушни, као задњу нит о којој виси наше спасење, као последњи зрак светлости у тами око нас. Но није доста кајати се, него је ту главно: пред ким и ради чега се кајати. Свети Јован Крститељ јасно и гласно свима, како онима који га онда слушаше тако и нама овде, поручује: да се треба кајати пред лицем царства небеског и ради царства небеског. Царство пак небеско јесте Богочовек Христос и целокупно његово Јеванђеље, са свима својим вечним небеским благовестима, вредностима и стварностима.

Требамо осетити, изградити и сачувати божански пламичак који тиња у свакој души и на њега додавати непрекидно нова и нова јеванђелска дела да га увећавају, распламсавају и тако загревају душе и срца наша.

Не смемо допустити да тај пламичак, који живот даје сваком од нас, загушују наша дела против Бога и закона Божјег, наши греси вољни и невољни, свесни и несвесни, наше празне речи које оцрњују наше душе и претварају их у обиталишта и јазбине злих духова, пакосних мисли, ниских осећаја и свега другога што није достојно ни животиње а камоли боголиког бића што се човек зове.

Послушајмо и у дела проведимо Христове речи: "Покајте се!", чим доведемо себе пред Христа и искрено се и смело поставимо пред њим, па се осветљени његовом божанском светлошћу погледамо од врха до дна, сигурно ћемо увидети да нам ништа друго не преостаје него да се одлучно покајемо и свом душом пригрлимо кроткога и благога Господа Исуса Христа.

Нема веће среће за душу људску од осећаја да су јој опроштени греси, да може слободно без осећаја кривње разговарати са Богом и гледати својим духовним очима лице Божје као лице родитеља свога.

Да би ту срећу осетила у овом животу, душа мора да се стално чисти свеочишћујућим средством које нам је Спаситељ описао и пружио у данас прочитаном одељку из светог Јеванђеља - покајањем.

На покајање као на пут што води право ка Христу Спаситељу указује нам пророк, Претеча и Крститељ Господњи свети Јован, којега наша света Црква прославља. Син првосвештеника Захарије и жене му Јелисавете. Он је у раном детињству остао сироче, и Бог му је остао једини родитељ. Његово зачеће и рођење је објавио његовом оцу арханђел Гаврило и том приликом посведочио промисао Божји о њему речима: Он "ће бити велик пред Господом,... и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје;... и он ће напред ићи пред њим (Исусом) у духу и сили Илијиној" (Лк.1,15-17). Када је цар Ирод наредио да се побију сва деца у царству његовом од две године и ниже, тада је промисао Божји одвео дете Јована у пустињу и ту га припремао за службу коју му је наменио. Кад се испунило време, он се појавио да својим гласом поравна путеве Господње. Ако сви плодови покајања које је свети Јован захтевао од људи нису били довољни за спасење душе, ипак су их удостојили да изађу пред онога који је дошао да спаси човекову душу. На њега је свети Јован, угледавши га где долази на Јордан, указао речима: "Гле, јагње Божје које узима на себе грехе света" (Јн.1,29).

Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Богојављења, Црква је од старина посветила дан по Богојављењу спомену његовом. Свети Јован се прославља неколико пута у години, но највише свечара има овога дана. Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља личност светог Јована Крститеља заузима посебно место, а од свих осталих пророка он се разликује тиме што је имао ту срећу да је могао и руком показати свету онога којега је пророковао.

Заступничким молитвама светог Јована Крститеља, нека и у нашим душама сазри жеља за покајањем, да се истински и од срца покајемо.

Нека и у нашим ушима непрестано одјекују речи Спаситељеве: "Покајте се, јер се приближило Царство небеско" (Мт.4,17), да бисмо осећали близину Божју и узносили непрестану захвалност и славу Богу троједином, Оцу и Сину и Светоме Духу, вавек. Амин.[1]



[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

 

LAST_UPDATED2
 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM