Select Your Language

Browse this website in:
ЖЕНАМА У 21. ВЕКУ, ЉУБИЦА РАДЕТА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
среда, 17 новембар 2010 07:22

ЖЕНЕ 20-ОГ ВЕКА

 

Велики српски песник Матија Бећковић у својој песми" Косово поље" каже:" Краду ми памћење, скраћују ми прошлост, отимају векове, пале ми тапије и затиру постојање"

Ми,православни Срби из Ливна и ливањских села као да желимо да живимо по рецепту оних који  овај рецепт написаше крвљу наших предака. Жеља ми није да осудим ниједног појединца друге вере и нације. Само желим да са другим посетиоцима сајта поделим оно што су мени причале моје баке, тетке, мајка и отац.

Живимо у 21. веку, брзо и урбано,а намерне и принудне миграције прете да заборав прекрије усмено предање ових, у већини неписмених или полуписмених, али интелигентних и веома поносних жена. Зашто кажем жена? Јер време о којем ћу писати је средина 20 века, место је село Поточани у општини Ливно, на југозападу Босне и Херцеговине. А после јула 1941. године кад су власти тако зване Независне државе Хрватске убиле 22 одрасла мушкарца само зато што су били православне вере у селу су остале да живе саме жене са малолетном децом! Две "најстарије мушке главе" били су Благоја и Бранко Јагодић а имали су једанаест година. И њих двојица претекоше захваљујући залагању једног племенитог комшије Хрвата, код злогласног усташе званог Самсарић који је у лето 1941. године био господар живота и смрти у Ливну.

Ове уплашене и уцвиљене жене-удовице, уцвиљене мајке, жалосне сестре и мали сирочићи остали су да живе у овом мешовитом селу, у опљачканим кућама са црним марамама на глави. Вредно је поменути да се ниједна удовица није преудала, нити скинула црни "шудар", како су оне називале мараму. Неке од њих су биле веома младе,са мање од тридесет година, али децу остављале нису, него их пригрлиле и отимале од посне и камените земље да имају кору хлеба за гладна уста.

На сву жалост и беду која их је задесила најтеже им је пало наређење сеоског кнеза Јаке Михаљице да се морају покрстити, то јест, прећи у римокатоличку веру да би остале живе оне и њихова деца. "Сила Бога немоли, синко мој. Ми дицу у нарамак и за руку па на Горицу у њиову цркву или код школе на Катарину. Изнио фратар Срећко Перић наше црквене књиге и призива ко је дош'о. Није дошла црна Васиница, убили јој сина Мирка, јединац, није ни женска имала. Надала се, да ће је доћ убит, али нису. А није 'тила да се покрсти ни Цвита Митровичина, жалост је убила за браћом и ћаћом а она је увик била приклонита Цркви. Ишли ми тако сваке недиље, радили, врли и косили на Приображење, за нашу Госпојину а 'Рвацке свеце поштовали. Јадна дица код фратра уче здраву Марију и њиов Очињаш а код куће ми по нашем и постимо наш пост, те сридом и петком, али кријућ. А пост је био сваки дан,само што млико нисмо пили ко је има краву. Сиротиња из сваког ћошка,..." Све ово ми је причала осамдесетих година прошлог века Мара Јагодић, звана Јаковчуша по мужу Јакову. Ова висока, отресита и поштена жена остала је сама  са три кћери и сином после убиства мужа. Иначе,код Срба у овим крајевима устаљен је обичај да жена по мужеву имену добије надимак који јој замени лично име.Јања Јагодић је позната као Митровица по мужу Митру, Зорка Јагодић је Цвијануша, по мужу Цвији. Али оне су заслужено и чиста образа  носиле ове надимке, нису окаљале свој удовички статус. Ниједна!

Живеле су и гледале децу,али и бориле се. Када су чуле да су у Ливну на власти Талијани а не усташе, две пријатељице Јаковчуша и Митровица, једне среде, која је пијачни дан, да би избегле сумњу, напуне торбе са сиром, јајима, маслом а Јаковчуша понесе и мед у саћу јер је једина имала пчеле па кад су дошле у Ливно нису отишле на пијацу, већ у команду града. Тражиле су тумача, преводиоца, примио их комадант града. Дају оне понуде што су од дечијих уста одвојиле и испричају зулум да их усташке власти на силу покрштавају и преводе у римокатоличку веру. Зачуђен и о том необавештен комадант им каже да ће издати заповест о поштовању свачије вероисповести. Приме оне његове речи са резервом, и кад је у суботу кнез са центра села поново нарећивао сутрашњи одлазак на мису Мара Јагодић храбро и одважно каже да је била код Талијански власти и да се свачија вера мора поштовати. И данас се препричава како је Јаковчуша рекла: "Одсекли сте нам главе, па би са ногама да тамбурате како оћете, е нема више!" Жене Поточана одбранише веру православну! Не само то него су наставиле да негују православне обичаје. Свако дете је знало напамет молитву Пресветој Богородици, Оче наш, молитву пред спавање. Све их научиле неписмене мајке.

Питам се, колико данас Српске деце зна, да моли ове молитве а имају књиге, компјутере и могућност да посећују часове веронауке? И није ратно стање, глад и сиромаштво?! А и мајке су школоване.

Ових дана сам разговарала са бившим становницима овог села, Јагодићима, децом ових великих жена, који су сада дубоко зашли у седму, осму и девету деценију живота. Верујте ми на реч, сви знају молитве напамет.не сећају се неких догађаја од пре пар година али како су славили Божић, Материце и ишли у Ливно на исповест и причешће  причају као да је било јуче.

За Божић, мајке су секле бадњак а деци давале да уносе у кућу а оне их даривале сувим смоквама и јабуком које су размењивале за жито са трговцима из Далмације и Херцеговине. Деца би говорила"Добро вече,добро Вам дошло Бадње вече" Мајке би одговарале"Са вама заједно"А онда кад унесу сламу ваљају се по њој и радују сутрашњем празнику јер ће после вишеседмичног поста јести обилније.Трећи дан по Божићу,на св.Стефана слама,заједно са мрвама са божићне трпезе  изнесе на армен,гувно,где се врше жито а деца имитирају коње ржу и трче око стожине радујући се житу.А кад сам их питала што су се радовали житу сви кажу да се од њега прави кољиво за славу ,хлеб и уштипци који су у њихово време били пандам тортама и колачима данас

А када би дошле Материце настајала би радост. Од раног јутра са спремљеним узицама везали би мајке, тетке, ујне и стрине. Даривали би их вуненим чарапама, рукавицама, капама, шећером у коцки.

Када би дошли Очићи, те недеље се плакало и туговало за убијеним најдражима. Супруге су оплакивале мужеве, деца очеве а сестре браћу. Благоја Јагодић ми прича како је он као једино мушко у кући, чувајући овце, с јесени од врбових грана правио свирале, а од храстовог жира неке играчке за две млађе сестре и то скривао до Очића, па онда поклањао сестрама Смиљки и Зорки да не тугују тога дана.

За Мали Божић, односно светог Василија Великог месио се колач, хлеб, округлог облика, у средину се стављао кромпир да би хлеб имао рупу на средини. Када се охлади мајке са децом изводе рогату стоку, краве, овнове и овце и на рогове стављају хлеб а стока вртећи главом скине. Затим домаћица прелије вином, одломи парче и да свакој животињи. Веровало се да ће их то штитити од болести, уједа змије и напада вукова. Такође и слама која се по Божићу износила из куће стављала се у крошње воћки, да би биле родне и следеће године.

За Свету Тројицу деци се обавезно давало вино, размућено са водом, једна кашика вина на децилитар воде, па заслади се шећером. Наздрављало се речима: "Ко пије вино за Свету тројицу, помого му Бог и Света Тројица!" Чак и ја се сећам да сам се радовала овом празнику седамдесетих година прошлог века у селу Поточани.

Ђурђевдану се радовале девојчице и девојке,које су уочи празника брале мирисно цвеће и траве, киселиле у свежој бунарској води,па се ујутро на Ђурђевдан умивале да буду лепе.

Свака жена и девојка радиле су ручне радове, плеле, преле вуну. Ткало се на дрвеном стану. Ткаља на гласу била је Босиљка Јагодић, а неколико стаза, и ручних радова које је сачувала 1992. године, напуштајући Поточане њени рођени поклонили су женском манастиру Никоње на Руднику.

Ја мојој деци причам о мојим коренима, недам да ме ветар одува. Са посетиоцима овог ученог сајта поделила сам ове обичаје. Бићу веома срећна ако и друге мајке својој деци усаде љубав према нашој Православној вери и лепим обичајима као што су то урадиле ове жене којима у спомен написах овај текст. Хвала им.

Љубица Радета

 

LAST_UPDATED2
 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM