Select Your Language

Browse this website in:
Недеља 22. 23. и 24. по Духовима ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
петак, 05 новембар 2010 08:31

Недеља 24. по Духовима

ВАСКРСЕЊЕ ЈАИРОВЕ КЋЕРИ

"(И гле,) дође човек по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши остраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који беху са њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: "Ко је то што ме се дотаче?" А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру. Док он још говораше, дође неко од старешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди учитеља. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и биће спасена. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмеваху му се знајући да је умрла. А он изагнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Девојко, Устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој дају да једе. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило." (Лк. 8, 41-56).

 

 

 

Све што се збива споља, браћо и сестре, само је слика онога што се збива унутра. Душа је животна сила нашег тела, а Бог наше душе. Кад се Бог дотакне душе, она оживи и прогледа; кад се душа дотакне тела, оно оживи и прогледа. Од Бога добива душа нарочити живот - живот вечни. Али, он може да буде изгубљен, и то онда кад се душа одвоји од свога дародавца делима која су супротна његовој вољи. Тако већ овде, док је у телу, душа почиње борбу за свој вечни живот настојећи да се врати у близину Божју. А Бог од човекове душе, да би она обитавала у његовој близини, тражи најмање што се може тражити: веру искрену и пламену, веру у његову љубав према човеку. Из те љубави је Господ и послао Сина свога на земљу, да покаже људима шта је истинска стварност, које је цела природа само слика. Дошао је Господ да докаже људима истинитост лекције сунца и земље, зиме и пролећа, и свих ствари у природи, од Бога створених и као отворена књига пред човека положених, но од човека још непрочитаних. Он јесте огњени стуб у историји васионе, од кога мртве душе добивају светлост и топлоту, покрет и привлачност. Он јесте дрво живота кога кад се дотакну мртва тела - устану и проходају и проговоре. Он јесте чисти и мирисни балсам здравља, кога кад се дотакну слепи - прогледају, и глухи - прочују, и узети - проходају, и немушти - проговоре, и бесни - уразуме се, и губави - очисте се, и ма како болни - исцеле се. Данашње јеванђеље истиче још један пример како су од додира са Христом болесни оздрављали и мртви васкрсавали: "И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше." (Лк.8,41-42). Вративши се лађом из предела Гадаринских, Спаситељ јеђаше са својим ученицима и мноштвом цариника и фарисеја у дому Матејевом. Ту му приђе Јаир и каза му своју муку. Тешко и претешко је било Јаиру. Сазнање да ће остати без своје дванаестогодишње кћери раздирало је његову душу, а томе се придодала слаба и неодређена вера јеврејског народа у загробни живот. За њега је то била двострука несрећа: прво, родитељска жалост, а друго, осећање понижења пред народом, јер се такав губитак сматрао казном Божјом.

Видевши осећаје Јаирове, Господ одмах пође са њим, праћен ученицима и народом, међу којим "и беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши остраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене." (Лк.8,43-44). Велика мука беше снашла ову жену, мука колика и Јаира. Течење крви код жене, кад је природно, јесте бич што укроћава страсти и приводи смирењу. Али стално течење крви, кроз пуних дванаест година, заиста је као пакао: од муке, од стида и од нечистоће. Треба само замислити њено посведневно чишћење, њену бригу и стид, њен осећај покрета крви у телу који је несустало врвео као црв по рани. Стид јој не допушта да искаже своју муку Христу пред мноштвом народа који се тискао око њега, него "приступивши остраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене." (Лк.8,44). Чим се дотакла скута хаљина Христових, одмах је осетила промену у телу своме. Здравље је тренутно ушло у њу, као светлост у мрачну одају. А Исус рече: " Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који беху са њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: "Ко је то што ме се дотаче?" А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене," (Лк.8,45-46). Овим речима Господ нас учи како није добро да се неко крадимице користи светињом, јер макар се тело његово тиме и тренутно користило, душа остаје без користи и може да пропадне. Другим речима, није добро по душу ако се Божји дар затаји, јер Бог не даје дарове људима да их закопавају у таму, већ напротив, да би они који приме дар својим сведочанством пред другима објављивали Божје присуство у овом свету и Божју неизмерну милост према људима. "А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру. (Лк. 8, 47-48) . Сазнавши духом својим за догађаје у Јаировој кући, благи Господ видљивим примером и својим личним сведочанством утврђује веру у души Јаировој. Јаир под утицајем видљивог чуда исцељења и сведочанства Христовог о вери исцељене жене прима вест о смрти своје кћери охрабрен Христовим речима: "Не бој се, само веруј, и биће спасена." (Лк. 8, 50). Овим речима Христос као да каже Јаиру: видео си сад на овој жени шта је Богу могуће. Онај који једном помишљу зауставља поток крви што дванаест година непрекидно тече, може поново саставити дужу и тело твоје кћери. Само веруј и оживеће! "И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмеваху му се знајући да је умрла,"(Лк. 8, 51-53). Спаситељ жели да сасвим потврди девојчину смрт преко уста присутних, који му се потсмеваху кад рече да није умрла него да спава. Тиме нам открива шта значи смрт за хришћане, а одмах затим и показује да је смрт у његовом присуству на земљи изгубила своју власт над људима и постала као сан. Зато Христос "изагнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Девојко, Устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој дају да једе. И задивише се веома родитељи њени," (Лк. 8, 54-56). Велика радост обузе душе родитеља девојчиних. Њихова ћерка не само да је оживела, него је и оздравила и јела пред својим родитељима. Потпуно исто бива и са сваком душом људском када дође у додир с Христом. Када благодатна сила Христова, која је исцелила болесну жену и васкрсла умрлу кћер Јаира, обасја душу људску, она се сва исцељује и преображава, а човек се поново рађа - васкрсава за нови живот - живот по Богу и Божјим заповестима. Човек тада осећа да му душу испуњава благодатна Христова сила и то осећање му даје воље и снаге да победи сва искушења и невоље које га сналазе. Потрудимо се и ми, браћо и сестре, да задобијемо ту благодатну силу кроз молитву и пост, кроз јеванђелска дела љубави према Богу и својим ближњима. Не пропуштајмо могућност да задобијемо Христову силу која нам се изобилно дарује у светим Тајнама Цркве Христове.

Нека Господ распали веру у душама нашим да бисмо крепљени њоме испуњавали вољу Божју у овоме свету. Њему Богу Троједином, Оцу и Сину и Светоме Духу, нека је слава вавек. Амин. [1]

Недеља 23. по Духовима

ИСЦЕЉЕЊЕ (ГАДАРИНСКОГ) БЕСОМУЧНИКА

"И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји. А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме. Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ. И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан. А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се. А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се. А они што су видели казаше им како се исцели бесни. И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг. Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи: Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини". (Лк.8,26-39).

Из данашњег текста јеванђелисте Луке, а из прочитаног Јеванђеља, чули смо о молби Гадаринаца, да Исус напусти њихово место. Зашто?

Проповедајући по Јудеји и Галилеји своју Божанску науку људима, једног дана дође Исус у земљу Гадаринаца, на левој обали реке Јордана, да и тамо посеје семе своје Божанске науке. На том путу сусреће Исуса један болесник "у коме бејаху ђаволи много година и хаљине не облачаше и не живљаше у кући него у гробници" (Лк.8,28). Исус се сажали над ђавоиманим, несрећним човеком. Божанском моћи излечио је овог несрећног мученика у коме су обитавали многи нечисти духови, такорећи читав легион. На њихову молбу "да им Господ не заповеда да иду у бездан", мољаху да им допусти да уђу, уселе се у крдо свиња. Господ им допусти. Уселише се, али се ово крдо свиња баци у језеро. Власници свиња видевши ово чудо, уплашише се, и мољаху Исуса да оде од њих.

Дакле, Гадаринци отказују гостопримство Христу, вероватно због губитка свиња и бојећи се да присуством Христа не претрпе још и већу материјалну штету. Овај и овакав однос према Господу поставља и данас пред нас питање: какав је наш однос према Христу, и друго, да ли дајемо предност материјалним вредностима или духовним?

Гадариници, као што видесмо, вреднују више материјална добра, а не духовна. За њих су свиње представљале већу вредност од тешког болесника, од једног несрећног суграђанина, кога су кињили и мучили годинама зли духови. Уместо да буду радосни због исцељења овог несрећника, да буду захвални Христу, они га просто гоне из овог места.

Господ Исус није био противник материјалних добара. Сетимо се да је у Кани Галилејској, на свадби, да би домаћину осветлао образ, на молбу своје мајке, божанском моћи претворио воду у вино. У пустињи, да би нахранио и физички-материјално окупљени народ, кога је дуго хранио духовном храном, умножава пет хлебова и две рибе и тако храни пет хиљада људи.

Зашто је Господ Исус Христос нанео материјалну штету Гадаринцима?

Дављењем крда свиња у језеру, Господ је хтео да испита: шта више воле Гадаринци, своје свиње или свог несрећног суграђанина.

Гадаринци се приволеше материјалној страни, определише се за материјално благо. За њих човек, брат њихов, уз то тежак болесник, био је мање вредности. Определивши се за материјално добро и бојећи се да не претрпе још и већу материјалну штету, отказују Христу гостопримство.

Питамо се да ли смо ми слични овим Гадаринцима? Као што је куцао на вратима Гадаринаца, Господ непрестано куца и на наша срца, жели да се у њих усели, али по нашем допуштењу. Да ли смо ми спремни да му отворимо врата нашег срца или да му залупимо врата као Гадаринци? Да га примимо или откажемо гостопримство, говорећи: иди од нас Господе, нама је боље без тебе, више волимо таму него твоју светлост коју нам нудиш.

Када је Пресвета Дјева у четрдесети дан по рођењу, однела по обичају младенца Христа у јерусалимски храм, узевши младенца на руке праведни Симеон изрече пророчанске речи: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк.2,3-4). Ово се пророчанство испуњава, од рођења Христовог, па све до данас и до краја света и века. По рођењу вођени звездом, мудраци са истока долазе да се поклоне младенцу, а злогласни цар Ирод кује план да га погуби. Господ Исус Христос улази у Јерусалим уз свечани дочек народа, уз клицање: "Осана, благословен који иде у име Господње, цар Израиљев", а злобни фарисеји размишљаху како да га ухвате, осуде и убију.

Тако је било у доба Исусово, тако је било и кроз векове, а тако је и данас, сутра. Једни верују у њега свом душом и свим срцем својим. За њега и кроз њега живе и спремни су за њега и свој живот да положе. Неки га мрзе и прогоне немилице његове следбенике. Зашто? Због греха свога и порочног живота. Господ је апсолутно добро, и извор светлости, но многи људи воле више зло него добро, таму но светлост, лаж од истине, сваки порок од ма какве врлине. "Мене свет мрзи", рекао је Господ Исус Христос, "јер ја сведочим његова зла".

Ми смо се определили за Христа, јер он је наш мир и радост, истина и живот. Без њега нема мира ни спокоја у душама нашим, у породици, међу људима и народима. Не будимо неразумни и лакомислени као Гадаринци. Држимо више од духовних вечних вредности, јер "каква је корист човеку ако задобије цео свет, а души својој науди. Није ли душа претежнија од хране?" (Мт.16,26). Господ куца и на вратима наших срца и душа. Отворимо врата и рецимо радосно: дођи, Господе, усели се у душе наше, очисти их, и просвети и спаси. Амин.

Протојереј-ставрофор

Хаџи-Радосав Ст. Митић

Недеља 22. по Духовима

ПРИЧА О БОГАТАШУ И ЛАЗАРУ

Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га. И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену. А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе. Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог, Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења. Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се. А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати. (Лк.16,19-31);

Људи деле ову црну земљу, и никад да је поделе! И животом плаћају границе њене, а границе ипак остају помичне. Несравњено скупљим се плаћа несравњено јевтиније; и људи се много и не буне против тога, но ту страшну цену називају или правом, или патриотизмом или неким другим утешним именом. Многе ствари човек памти, а једну никако да запамти - ма колико му се она понављала - да он без својине улази у овај свет и без својине излази из овога света. Да је сваки човек Божја својина и све оно што он поседује је позајмица Божја човеку. Ту позајмицу Бог је разделио људима неједнако. Зашто неједнако? Зато што су људи слободна и разумна бића. Мртвим стварима Бог је доделио све подједнако. И полуживим створењима, то јест неслободним и неразумним, Бог је доделио све подједнако. А својим слободним и разумним створењима Бог је доделио све неједнако, да би се показао њихов разум и њихова слобода; да би људи увидели братску зависност један од другога; и да би мудрим руковањем позајмице Божје омогућили спасење како своје тако и своје браће. И тако позајмица Божја - или оно што људи погрешно називају својом својином - јесте само средство спасења људског. Својим богатством или својом немаштином човек треба да спасава душу своју и својих ближњих - мудро рукујући својим богатством или трпећи с благодарношћу своју немаштину.

Данашње јеванђеље нам описује један пример лошег руковања богатством с једне стране и пример душеспасавајућег трпљења свога сиромаштва с друге стране. Но, послушајмо свето Јеванђеље: “Рече Господ: човек неки бјеше богат, који се облачаше и у скерлет и свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав. И жељаше се наситити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов”.

Ставимо свако себе под лупу реченог и видимо на коме месту би се желели налазити - да ли на месту богаташа или на месту сиромашног Лазара? Вероватно би већина нас изабрала прву могућност (кад би нам било дато да бирамо) и сели на место богаташево. Тако размишљају сви они који не разумеју тајну живота и смрти - тајну овога и онога света. Они пак који назиру својим духовним оком тајне Божје са радошћу би одабрали живот убогог Лазара. Но да не испадне да богатство онемогућава спасење душе треба рећи да се и богати правилним руковањем својим богатством спасавају. Исто тако и сиромашни који своје сиромаштво и беду сматрају као нешто неправедно и незаслужено те ропћу и осуђују Бога, за то не могу ући на врата Царства небескога.

Вратимо се поново на данашњу јеванђелску причу и погледајмо како душе богаташа и сиромашног Лазара настављају свој живот у вечности. “А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије богати и закопаше га. И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову, и повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошаљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену”.

Видите, браћо и сестре, како се променише места богаташа и Лазара у загробном животу. Како Лазар из беде земаљске уђе у насладу небеску а богаташ из насладе земаљске у муку вечну. Сада требамо добро преиспитати своје унутрашње жеље за телесним угодностима и насладама и почети их одстрањивати из својих душа. Ако нађемо да желимо нешто без чега може човек нормално да живи ускратимо то себи. Немојмо поступати као богаташ јер ће нас засигурно стићи његова “награда”, већ подражавајмо животу сиромашног Лазара упражњавајући хришћанске врлине: молитве, поста, чињења добрих дела ближњима својима произашлих из милости телесне и милости душевне, одлазимо у храмове Божје недељама и празницима, исповедајмо се и причешћујмо. Немојмо допустити да и нас сустигну речи из наставка јеванђелске приче: “Синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш”.

Такође треба да овде наведемо да нам изговори о непознавању заповести Божјих неће користити, јер свако има могућност да упозна заповести Божје и да живи по њима. Ту родитељи и крсни кумови узимају велику одговорност на себе, јер они када деца одрастају требају да их упознају са Богом и Божјим заповестима. Касније опет када дете одрасте треба само да настави да преноси то на своје потомство и на ближње своје. О овоме говори завршетак данашње јеванђелске приче где се богаташ обраћа Аврааму речима: “Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега, јер имам петеро браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово место мучења. Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. А он рече: не, оче Аврааме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се. А Авраам рече му: ако не слушају Мојсија и пророка, да ко из мртвијех устане неће веровати”. Овим речима Спаситељ наш преко уста Авраама потпуно открива заблуду изговарања незнањем и непознавањем Божјих заповести. Нити једном човеку који хоће да научи душеспасавајући живот по Божјим заповестима није ускраћена та могућност. Божји Промисао много пута доводи човека до самог извора али га никад не присиљава да прихвати живот по Богу и закону Божјем. Свако треба добровољно да прихвати богоугодан живот и почне живети њиме и од тог тренутка милост и благодат Божја се неће одвајати од њега. Искушења ће наилазити и љуљати брод на пучини али му неће моћи наудити јер Бог бдије над онима који њега ради са радошћу подносе и трпе овоземаљске недаће. То је једна од порука данашње јеванђелске приче, то је један од Христових предлога сваком човеку а на нама самима стоји одлука хоћемо ли га прихватити или одбацити. Пред нама стоје отворене капије и раја у који уђе сиромашни Лазар и пакла у којег уђе богаташ.

Ми сами бирамо, браћо и сестре, а Бог нам даје према нашем избору и заслузи. Стога будимо мудри и одаберимо оно што ће нам омогућити да живимо са Богом у оном животу. Сва богатства и сва сиромаштва престају са тренутком смрти и душа људска исто, као што је ушла у тело без икакве својине таква и излази из њега, само са печатом дела својих која је чинила док је била у телу. Према тим делима Бог по неизмерном милосрђу свом дарује свој рај или препушта душу на вечно мучење злим дусима којима је служила док је била у телу. Сви ми смо путници на овој земљи где својим делима треба да докажемо своју оданост Богу или супротно. Данашње јеванђеље нека пробуди наше савести да почнемо живети богоугодно испуњавајући заповести Божје.

Нека нам Бог Троједини Отац и Син и Свети Дух буду на помоћи и нека нас његова милост прати у све дане живота нашег. Амин. [2]



[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

[2] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

 

LAST_UPDATED2
 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM