Select Your Language

Browse this website in:
Недеља 10.11. и 12. по духовима ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
среда, 08 септембар 2010 19:11

Недеља 12. по Духовима

О БОГАТОМ МЛАДИЋУ

"И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни? А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести. Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно; Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе. Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба? Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат. А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско. И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити? А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће." (Мт.19,16-26).

Ниједан човек на овој Божјој творевини што се земља зове нема ништа што би с правом могао назвати својим. Али, иако ништа није наше, ипак смо тако богати. Треба да постанемо свесни да ми живимо љубављу Божјом и љубављу ближњих - које представљају Царство Божје овде на земљи. Ми смо у битије призвани речју Божјом, а живимо Божјом милошћу. Ми Бога знамо зато што нам се он открио, његово име носимо зато што нам га је он дао. Тело, ум и срце наше, наша пријатељства, срећа и туге наше нису под нашом влашћу - све је то непогрешива премудрост Божја уредила без наше заслуге.

Како нам је тешко то да схватимо? Како нерадо пристајемо на то да будемо само љубљени и од љубави и по љубави да будемо богати? Богатоме - ономе ко мисли да има нешто своје, стварно је тешко да буде у Царству, где је сва радост у томе да се даје од свега срца и живи по љубави Божјој и љубави људској.

Данашња прича из Светог Јеванђеља потврђује ову тужну истину. Жудња душе за непролазном љубављу која је исијавала из Спаситеља побудила је једног богатог кнеза који је слушао речи Христове да га упита: "Учитељу благи, шта да учиним па да наследим живот вечни?"

Ово питање је актуелно и дан данас, а биће и све до другог доласка Христовог, "када дође у слави Оца свога са Анђелима светим" (Мк.8,38). Сваког од оних који верују и чезну за животом вечним у Царству небескоме занима, као и кнеза из данашње јеванђелске приче, како и чиме се он стиче. Но, послушајмо Христа шта одговара богатом кнезу: "Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведоци лазно; постуј оца својега и матер своју”. Спаситељ наш, гледајући својим божанским погледом у саму душу кнежеву, набраја грехове којима ђаво поробљава себи оне који поседују богатство. Ти грехови из богатства лако ничу, расту и множе се, окивајући све који им свесно или несвесно робују.

Све материјалне ствари, браћо и сестре, Бог је дао људима да се користе њима на своје добро и добро ближњих својих. Међутим људи по својој злој навици и склоности ка злу изабиру лош и грешан приступ употреби материјалних добара. Повучени жељом тела које чезне за угодностима и насладама, људи хитају да сакупе што више материјалних добара и у тој својој журби забораве на душу своју, којој је такође потребна храна, али духовна. Када тело са својим прохтевима, којима нема краја, потпуно изгладни душу, тада она почиње да даје сигнале своје занемарености преко немира, главобоља, раздражљивости, а касније - ако човек не подузима ништа - и преко телесних болести. Ако се и даље не подузима ништа, душа напушта своју "тамницу" и наступа смрт тела, које је без душе остављено распадању.

Да бисмо избегли такве сигнале душе, која је претежнија од тела, требамо је хранити духовном храном. Духовна храна за сваку душу људску налази се у Светом Писму и другим богонадахнутим књигама, у испуњавању заповести Божјих и чињењу осталих богоугодних јеванђелских дела.

Живећи овако бићемо слични богатоме кнезу из данашње јеванђелске приче, који на Христов одговор рече: "Све сам ово сачувао од младости своје". Међутим, не смемо заборавити још једну врлину, да нас не би затекла неспремнима Христова тврдња: "Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном". Требамо бити спремни да за спасење душе своје и душе ближњег свога жртвујемо сва материјална добра која "поседујемо", да схватимо и разумемо тајну Божанске љубави која треба да почне у овом животу а настави се у оном вечном. Не смемо допустити да нас материјална добра вежу за себе и да на позив Христов будемо као кнез из данашње јеванђелске приче који: "постаде жалостан јер беше врло богат". Требамо користити материјална добра за испуњење воље Божје исказане у заповестима његовим. Не смемо дозволити да ожалошћујемо Христа својом везаности за материјална добра као кнез из данашње приче, па да се и на нас односе Христове речи: "Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божје! Јер је лакше камили кроз иглене уши проћи него ли богатоме ући у Царство Божје". Тешко је ономе ко се пода злој навици телоугађања. Па ипак, ако му је и тешко да се ње ослободи, није и немогуће. Са Богом, милошћу његовом и благодатном силом проистеклом из живота по заповестима Божјим ништа није немогуће, већ напротив - по речима светог Апостла: "све могу у Христу који ми снагу даје" - и ми ћемо са чврстом и непоколебљивом вером, надом и љубављу победити све замке лукавога које он стави пред нас на нашем путу спасења. Тада ће се на нама обистинити речи Христове: "Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу ради Царства Божијега, који неће примити многоструко у ово време, а у долазећем веку живот вечни".

Нека нам Бог свемогући буде на помоћи и њему, Богу троједином Оцу и Сину и Светоме Духу нека је слава вавек. Амин.[1]

Недеља 11. по Духовима

ПРИЧА О НЕМИЛОСТИВОМ СЛУГИ

Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити. А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му. А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити. А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај. Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих. (Мт.18,23-35).

Господ Исус Христос је по вољи Оца свог небеског, сишао са неба на земљу. Оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и постао човек или боље рећи Богочовек. Дошао је да човека палог у каљугу греха изчупа из ње; да га опере и очисти, путем искреног покајања од греха, да га просвети и препороди; да га благодаћу Духа Светога поново учини сином Божијим, да постане наследник царства Божијег. Дошао је и донео људима нову науку – покајања и очишћења од свих безакоња; дошао је да учи неуке, спасава и подиже посрнуле; да лечи болесне, теши ожалошћене; једном речи, да путем своје науке божанске и спасоносне – људе позове на спасење од сваког зла и сједињење са Богом љубави и сваког добра. Ту своју науку, Христос је највише људима преносио у поучним причама са актуелним друштвеним темама. Такву једну причу Христову, забележио је свети јеванђелист Матеј. Прича је о цару и немилосрдном слузи.

У овој Христовој причи, упоређује се царство Божије са царем, који је решио да се обрачуна са својим слугама. Доведоше му једног дужника, који му бејаше дужан десет хиљада таланата. Огроман дуг, тако да дужник није имао могућности да тај и толики дуг врати. Дужник куца на врата милосрђа свог господара, паде, клањајући се господару, и рече: "Причекај ме, и све ћу ти платити" (Мт.28,26). Милостиви господар знајући да овај дужник није у стању уопште да дуг врати, а имајући срце испуњено милосрђем, сажали се на свога дужника, "пусти га и дуг опрости му".

Но, овај незахвални дужник великог дуга, срете свог дужника, који му је дуговао у односу на његов дуг од десет хиљада таланата, једну незнатну суму новаца – само сто гроша и уместо да опрости и он ових сто гроша, он незахвалан и немилосрдан "ухвати свог дужника и стаде давити", да би натерао овог дужника да дуг одмах врати. "Причекај ме, и све ћу ти платити, моли овај. Но овај не хте, него га одведе и баци у тамницу".

Ова прича је врло поучна за наш живот и међусобни однос нас људи у свом земаљском животу. Бог је извор љубави и милосрђа. Створио нас је из превелике љубави; из те љубави послао је и Сина свога да људе ослободи од дугова – греха. Ми смо људи врло често незахвални према Богу – велики смо грешници и дужници. Он о нама брине, промишља; даје нам све из своје неисцрпне ризнице добара, све што је потребно за одржавање нашег живота. Брине о нашој души и њеном спасењу. Преко нашег анђела хранитеља, чува нас и брани од сваког зла и безакоња. Све добро што имамо од Бога је; и све је Божија својина; а оно што је у нама грешно – то је наше власништво. Да ли смо благодарни и захвални Богу, за сва добра која нам безгранично даје? Ми смо незахвални. Примамо Божије дарове као да је то наша лична заслуга, а не израз великог Божијег милосрђа и његове љубави. Непрестано падамо у грех, и тиме наш дуг према Богу стално расте. Многима је то постала навика, гомилати свој дуг према Богу, без жеље и труда да се почне, мало по мало, макар да враћа понешто од нашег дуга; да би једног дана, благодаћу Божијом, почели редовно и ревносно да одужујемо свој дуг. Наш милостиви Отац небески је поред велике љубави, коју нам указује, и дуготрпељив и многомилостив. Он нас за наше преступе не кажњава ни одмах нити у оној мери колико ми својим порочним животом заслужујемо. Он нама продужује време за отплату нашег дуга, јер жели и чека да се ми покајемо; када види да се ми искрено кајемо, он нам опрашта наше дугове; чак нам и сам помаже да смогнемо снаге за отплату свога греховног дуга.

Господ је према нама и сувише милостив. Да ли ми узвраћамо том мером брату своме? Он нам опрашта. Да ли ми опраштамо своме брату незнатан, мали дуг – обичну људску увреду? Господар услиши молбу свом дужнику; опрости му велики дуг. Овај, пак баци у тамницу свог дужника за једну маленкост – за сто гроша. Зато га господар прекори: "Зли слуго! Сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој." (Мт.18,32-34).

Ево корисне опомене за све нас. По нашим усрдним покајничким молбама Господ нам опрашта наше дугове – грехе, те с пуним правом очекује да и ми опраштамо увреду брату своме. Знамо да је царство Божије, царство љубави и милосрђа. Ако у нама нема љубави и милосрђа према браћи нашој, наша крајња судбина, биће судбина немилосрдног слуге, коме се опрости велики дуг – грех, а он за мали дуг, брата свога баци у тамницу. Ову нам истину потврђује и апостол Јаков речима: "јер ће ономе бити суд без милости, који не чини милости" (Јак.2,13). Схватајући ову причу као велику опомену за нас у нашем животу, молимо се Богу, да нам благодаћу Духа Светога, да, да благовремено можемо осетити и духовним очима својим сагледати ма и најмању појаву грешне жеље, мисли и неког рђавог дела; да нас благовремено помогне да одмах платимо свој дуг. Да се искрено покајемо и молимо за опроштај греха и прање и чишћење нашег срца и душе од свих нечасних и недоличних радњи, које нас могу удаљити од нашег Бога љубави и милосрђа; да будемо и према браћи нашој милостиви, као што је и према нама милостив Отац наш небески.

Боже милостиви, опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим.[2]

Протојереј-ставрофор Хаџи-Радосав Ст. Митић,


Недеља 10. по Духовима

ИСЦЕЉЕЊЕ БЕСОМУЧНОГ ДЕЧАКА


"(И када дођоше народу), приступи (му*) човек и паде на колена пред њим говорећи: Господе, помилуј сина мога, јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. И доведох га ученицима твојим, и не могоше га исцелити. А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо. И запрети му Исус; и демон изађе из њега, и оздрави момче од оног часа. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати? А Исус им рече: За неверовање ваше. Јер заиста вам кажем: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. А овај се род не изгони осим молитвом и постом. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Син човечји биће предан у руке људске; и убиће га, и трећи дан устаће. И веома се ожалостише. (Мт.17,14-23).

* Исусу

(Колико је тешко "камили проћи кроз иглене уши" изгледа да је исто толико и нама, браћо и сестре, тешко проћи од неживота ка животу, од греха ка врлини, од зла ка добру.

Занемарили смо врлински, јеванђелски живот и уместо њега узели лажни живот по телесним жељама, који нас временом потпуно удаљује од Бога и закона Божјег. Када се удаљимо толико да се више својом вољом не можемо и не желимо вратити на врлински живот, сналазе нас заслужене невоље и страдања. Узрочници тих страдања су зли и нечисти дуси, који, ради нашег својевољног определења, муче наше тело и душе, изазивајући разне болести и немире, а кроз ове смрт, мржњу и ратове.

Данашња јеванђелска прича потврђује све речено, и скоро до танчина открива начин деловања нечистих сила с једне стране и правилног и јединоспасавајућег јеванђелског живота у врлинама с друге стране.

У јеванђелској причи јеванђелист нам описује догађај који се десио када се Господ Исус Христос са своја три ученика вратио осталим ученицима са горе Преображења. Дошавши назад, ученицима својим, затече их где се препиру са књижевницима, "и упита књижевнике: шта то расправљате с њима?" (Мк.9,16).

"И одговарајући један из народа рече: "Господе, помилуј сина мога, јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. И доведох га ученицима твојим, и не могоше га исцелити." (Мт.17,15).

Ево једног страшног примера деловања злих и нечистих сила, које већ само од речи својих изазива страх и немир у души. Тешко је и замислити, а камоли живети са тако опседнутим људским бићем. Чувши за исцелитељну моћ коју примише ученици од Учитеља, родитељ несретног младића доведе овог да се исцели. Но, ученици нису били у могућности да изврше молбу, што искористише књижевници и почеше се препирати. Стид обузе апостоле пред народом због немоћи да исцеле јадног младића. Томе још и књижевници додаваше горчину својим примедбама и препирањем те се апостоли нађоше у заиста незгодном положају.

Како Спаситељ реагује сазнавши за све ово? "О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо. " (Мт.17,17). "Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати? " (Мт.17,19). А Исус им рече: "овај се род не изгони осим молитвом и постом," (Мт.17,21).

Речи Спаситељеве: "овај се род не изгони осим молитвом и постом," (Мт.17,21). откривају узрок немоћи ученика да исцеле болесног младића. Основни узрок немоћи апостола је била слаба вера народа, која је и код њих самих изазвала маловерство. Зато Христос и упућује речи: "овај се род не изгони осим молитвом и постом," свима, и народу и апостолима, чиме им открива где лежи снага и моћ борбе са нечистим силама.

Христос као да каже: да бисте могли учинити ово велико чудо вама је потребна непрекидна молитва и велики пред Богом пост, пост духа и тела. Мисли требају бити чисте, душа чиста, савршена, и срце чисто, па онда нечиста сила не може опстајати у вама, нити се борити са вама. Тако је у ове две реченице Христове откривена тајна Светог Јеванђеља како можемо сваку нечисту силу отерати од себе, и ону најстрашнију нечисту силу, све демоне, сатану са свим његовим ђаволима у паклу. Све их можемо отерати великом вером, молитвом и постом.

Будимо мудри и узмимо поуке Христове као неизоставну потребу, као ваздух који морамо удисати да бисмо живели, и унесимо их у свој живот. Завапимо и ми као и отац несретног младића: "Верујем, Господе, помози моме неверју!" (Мк.9,24) из све душе и срца, и Господ ће услишити наш вапај.

Услишиће нашу молитву, која свој почетак има у непоколебљивој вери и одлуци да променимо онакав живот ради којег су нас снашле невоље и страдања. Узмимо молитву и пост, та два крила анђелска, која нам омогућују да се одвојимо од земље, узмимо их као свој свакодневни живот, и винућемо се изнад зла, сатирући га и искорењујући. Немојмо се заваравати овоземаљским, самообмањујућим мудровањима, којих су зачетници, зли и нечисти дуси, већ прихватимо молитву, пост и остале јеванђелске врлине, уз непоколебљиву веру. Бог ће нам, видећи наш напор и жељу, по неизмерном милосрђу и човекољубљу свом ниспослати снаге да истрајемо.)

Много је тога, браћо и сестре, што чинимо а што нам не доноси користи, већ само јаде и жалости и муке, које свакодневно притискају наше душе стварајући пометњу у свим видовима нашег живљења на овој земљи.

Често чинимо разна недела против Бога и закона Божјег а да тога понекад нисмо свесни; многи нити не знају за Божје заповести те раде супротно њима мислећи да не греше.

Међутим, грех може бити само грех и ништа друго, и увек као своју последицу има најпре немир у души, затим видљиву своју пројаву - болест, било духовну било телесну; а болест, ако се на време не спречи, ствара муку и кроз ову смрт.

Свако од нас створен је од двојаке материје. Једна материја је видљива, склона промјенама и намењена распадању, а зове се тело, а друга материја је невидљива, створена за вечност и нераспадљива, а зове се душа. Душа је та која треба да је претежнија, којој би требало да посветимо највећи део наших брига, за коју би требало више да се старамо, да је хранимо, да је појимо, да је чистимо и облачимо у непролазно и нераспадљиво рухо.

Када занемаримо бригу о души, тада се она скупља у нама и постаје слабашан пламичак који тиња и гуши се под наслагама телесних брига, које док се намноже потпуно поробљују све духовне вредности, угрожавајући тако психичко здравље. Чим човек оболи психички, односно чим занемари бригу и старање о души, он постаје лак плен за свако зло, које се најпре неприметно лепи на њега, па он поступа по заповестима зла сматрајући га за истинито и исправно. То зло узрокују зли и нечисти духови који су сви под командом њиховог врховног поглавара ђавола, те човек уместо да буде слуга Божји постаје слуга ђавољи, слуга свога тела које бесни и ропће у страстима и насладама које распаљују зли и нечисти дуси.

О једном таквом случају, случају службе тела демонима, говори данашње јеванђеље.

Ово је само један од многобројних примера у Светоме Писму како делују зли и нечисти дуси. Ово је пример опседнућа преко којег ђаво ружи, уништава и посрамљује човека и обелодањује грешан живот његов. Међутим постоје и много блажи начини преко којих ђаво обзнањује своје присуство у човеку; то су разни немири, склоности ка гневу, свађи, зависти, среброљубљу, самољубљу, кинђурењу и претјераном дотјеривању, недоличном облачењу које наводи друге на грех и слично. Све су то степенице којима нас ђаво полако поробљава себи, удаљавајући Бога и милост Божју од нас и чинећи нас слугама својим а противницима Божјим. Ми се требамо трудити свим својим снагама да што мање робујемо телесним прохтевима преко којих нас ђаво поробљава, да што више ходимо путем Христових заповести, путем правог, истинског и јединоспасавајућег живота у јеванђелским врлинама, живота по Богу и за Бога.

Да бисмо ово уистину могли испунити морамо свој живот обогатити трима врлинама које нам Господ Исус открива у данашњем јеванђељу. То су: чврста и непоколебљива вера, устрајна и срдачна молитва те пост. Ово је божанска тријада што води спасењу, ово троје сачињавају богочовечански, јеванђелски свелек за сваку болест духа и тела.

Лек од сваког сатанизма, демонизма и нечистоте јесу: вера која се моли и пости; молитва која верује и пости; пост који верује и моли се. Слаби ли једна врлина у овој троврлини, слабе и остале две, и обрнуто, јача ли једна, с њоме јачају и остале две.

Потребно је истакнути пост и његову правилну употребу. Истински хришћански пост има две стране на које треба бити усмерен. Једна страна је телесна, односно уздржавање од Црквом прописане мрсне и животињске хране и силовитог пића у одређене дане; а друга страна јесте духовна, односно уздржавање од рђавих помисли, пагубних идеја, грехољубивих мисли, грешних осећаја, душегубних страсти, злих жеља, нечистих погледа, слушања ружних речи и недоличних разговора, многословља и празнословља, рђавих дела и слично. Пост који не обухваћа обе стране, и телесну и духовну, није спасоносан и не доноси плодове. Није довољно да се само уздржавамо од мрсне хране и јаког пића да би пост показао своју силу, већ је потребно да упражњавамо и уздржање са духовне стране, које је много важније и доноси много више користи. Али, треба напоменути да без телесног уздржања не може бити ни духовног, јер прво је увет да се може извршити друго.

Нека нас пример болесног момчета из данашње јеванђелске приче опомене на то шта доноси живот супротан Богу и Божјим заповестима, и нека се у нашу душу и ум урежу Христове поруке о чврстој и непоколебљивој вери, устрајној и срдачној молитви и посту, како нас не би снашле сличне невоље.

Треба да предухитримо невољу и зло које напада на свакога од нас без разлике. Зато, браћо и сестре, узмимо чврсту и непоколебљиву веру, устрајну и срдачну молитву и пост као саставни део свог живота и тако прослављајмо Бога тројединог, Оца и Сина и Светога Духа вавек. Амин. [3]



[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

[2] Протојереј-ставрофор Хаџи-Радосав Ст. Митић, Проповеди, књига прва, Београд, 2001. год. стр. 148-150

[3] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

LAST_UPDATED2
 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM