Select Your Language

Browse this website in:
Недеља 4. 5. и 6. по Духовима ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
четвртак, 11 фебруар 2010 01:47

Недеља 6. по Духовима

ИСЦЕЉЕЊЕ (ОД)УЗЕТОГА


"(И) ушавши * у лађу пређе и дође у свој град. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се греси твоји. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. И Исус, видевши помисли њихове рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим? Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи? Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе; тада рече одузетоме: Устани, узми одар свој и иди дому своме. И уставши отиде дому своме. А народ видевши задиви се, и прослави Бога, који је дао такву власт људима." (Мт.9,1-8).

*Исус

 

 

Ми волимо да гледамо свет око себе, а заборављамо да завиримо у себе, у унутрашњи свет, који је много дубљи од спољашњег, а за нас и много важнији. Када је један светитељ погледао срце човечије у свој његовој ширини и дубини, он је рекао: срце је бескрајно, безобално море у коме се налазе најразноврсније животиње, најразноврснија бића. Много је човеку потребно снаге и истрајности да очисти своје срце од свих нечистота, страсти и порока, од свега што га удаљује од Бога и Царства Божјега.

Данашње Свето Јеванђеље казује нам о тој муци човековој, о тој борби његовој у овоме свету.

Присуство Христово у Капернауму сакупило је многи народ у кући и испред куће у којој је одсео Христос, "тако да не могаху ни пред вратима да се сместе, и казиваше им реч". Народ жедан речи Његове окружио је Христа слушајући божанску науку. Кроз такво мноштво народа пробијала су се четири човека носећи узетога. Међутим, убрзо су закључили да се не могу пробити на начин како су наумили. Прибегли су тежем и рискантнијем начину, који показује њихову непоколебљиву веру у исцељење свог узетог пријатеља или сродника само ако га ставе пред Христа. Тиме обелодањују велику моћ присуства Христовог и деловање благодатне силе која исијава из њега, а свима нама својим примером још и показују како требамо бити упорни и истрајни на путу јеванђелске љубави према Богу и ближњима.

Но како и на који начин су изнели узетога пред Христа? "Открише кров где он беше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше". А Господ "видевши веру њихову рече узетоме: синко, опраштају ти се греси твоји! "

Овом реченицом Спаситељ је открио тајну Свога доласка у наш земаљски свет, казао је зашто се спустио са престола славе своје и дошао међу нас људе, створења руку својих. Дошао је Господ међу нас да уклони грех из човека, из природе људске, да људску природу испуни вечним животом. То је највеће дело, дело Бога, дело које нико од људи учинити не може: да човеку отпушта грехе, да из човека исчупа све грехе, очисти душу његову и покаже је безгрешном и светом, пуном Божанске силе. Он је ту силу и ту моћ оставио Цркви својој, преко својих светих апостола и светитеља, када је на дан Васкрсења победивши смрт васкрсао и показао се и појавио пред ученицима својим у телу васкрслом. Они су били запањени и уплашени његовом појавом међу њима. Тада им он рече: "Примите Духа Светога. Коме отпустите грехе, отпустиће му се, а коме задржите задржаће му се" (Јн.20,22-23). Ето те силе, ето моћи коју је Господ оставио Цркви својој - да ослобађа свет од греха, од смрти, од сваког зла и сваког ђавола. Другом приликом Господ својим светим ученицима, апостолима, даје ту исту власт свима заједно, па вели: та разрешите на земљи биће разрешено на небу, а што свежете на земљи биће свезано на небу" (Мт.18,18). Тако нам Господ данашњим светим јеванђељем открива тајну свога доласка у овај свет и тајну свакога од нас.

Господ нас посла у овај свет, браћо и сестре, не да будемо обиталиште греха, зла и смрти, него вечнога живота, вере у јединог истинитог Бога. А шта је то вера у јединог истинитог Бога? Када смо ми прави хришћани, када је свако од нас прави хришћанин? Онда када верујемо у Господа Христа као јединог истинитог Бога, када живимо по његовим светим заповестима идући кроз овај свет за њим, светим врлинама. Човек истински верује у јединог истинитог Бога само онда када свом душом својом, свим бићем својим, свим умом својим, свом снагом својом иде за Господом творећи вољу његову, а одбацујући вољу своју.

Човек хришћанин увек проверава себе Господом Христом. Ако хоће нешто да учини он пита себе: "Да ли би ово Господ Христос учинио? " Отвори Јеванђеље и завири у њега, или питај свога духовника, и онда ћес учинити оно што је Христово и оно што би сам Господ Христос учинио! И тако са сваким делом. То је вера у јединога истинитог Бога, вера која душу нашу, срце, вољу, све наше предаје у руке Христове. Ваистину, Господе, ништа наше не вреди без тебе, свако је наше дело без твога благослова ништавно и пропадљиво.

Од истините вере рађа се истинита љубав, истинска љубав која не воли грех, која мрзи зло али воли грешника, воли брата свога и у греху његовом. Одвојити грех од грешника, то је велика моћ и велика мудрост јеванђелска. Али пазимо, браћо и сестре, нико не мозе победити наш грех у нама ако ми сами то нећемо. Потребна је наша лична вера, наше лично покајање, и онда се са нама дешава то духовно чудо које се десило са данашњим узетим болесником из јеванђелске приче: "Синко, отпуштају ти се греси твоји! " У души се тада дешава највећи преврат. Ми се кајемо, исповедамо грехе пред Господом, пред његовим свештеником и, гле, греси наши беже од нас, све што је смртно бежи из нас. Отпуштају нам се греси наши због нашег покајања, ради наше вере. Та истинита вера у јединога истинитог Бога даје нам снаге да не малакшемо, да се не уплашимо никаквог греха што је у нама, да не рекнемо: "Е, овај мој грех је тако страшан да ми нема спасења, пропао сам". То човек не сме никада да каже, јер је свемилостиви Господ јачи од свакога греха, од свих грехова свих људи на свету, јачи од свих смрти, од свих зала. Само се једно тражи од нас: да омрзнемо свој грех, да омрзнемо зло што је у нама. Не заборављајмо никада истину Светог Јеванђеља: "Плата за грех је смрт! " Да, браћо и сестре, плата за грех је смрт, а плата за веру и покајање јесте живот вечни. На нама самима је слобода избора!

Нека благи Господ увећа истинску веру у сваком бићу људском, да бисмо сви постали јачи од свакога зла, од свакога греха, од сваке смрти и увек славили и прослављали Бога тројединог Оца и Сина и Светога Духа вавек. Амин.


Недеља 5. по Духовима

ИСЦЕЉЕЊЕ (ГАДАРИНСКИХ) БЕСОМУЧНИКА


"(А) кад (он) дође * (на ону страну) у земљу гергесинску, сретоше га два бесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш? А далеко од њих пасло је велико крдо свиња. И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са брега у море, и утопише се у води. А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесомучнике. И гле, сав град изађе у сусрет Исусу; и видевши га, молише да оде из њиховог краја. " (Мт.8,28-34);

* Исус

Бог је, браћо и сестре, створио човека да би човек од себе створио бого-човека. Дао му је лик по Своме Лику, дао му боголику душу и божанску силу којом треба да живи и себе испуњава, постепено образујући богочовечно биће. Али човек није хтео да обожује своје биће, него је по свом слободном определењу преступио једину Божју заповест у Рају и добровољно се предао у руке ђавоље. А ко је ђаво?

Ђаво је заправо потпуно лудило, безумље, богоборство. Устати против Бога и борити се са њим, то је ђавољи пут, то је ђавољи избор. Нећу више да Бог буде нада мном! - то је ђавоље определење. Нећу Истину Божју Вечну, хоћу да ја сам будем слободан од Бога, слободан од његове истине, од његове правде, од његових закона! - то су жеље ђавоље. У ђаволу је све обрнуто: оно што је најглавније у животу и свету - а то је Бог, оно што је најважније он је прогласио за најмање важно: Правду Божју прогласио је за лаж; Добро Божје за зло; све што је Божје одбацио је - и тиме постао ђаво. Од најсветлијег анђела пред небеским Престолом Божјим постао је најцрње и најбогоборније биће у Богом створеном свету.

Као такав, успео је да прве људе наведе на свој пут, да им убаци у мисао ону исту жељу која је њега збацила са Неба , да им представи Бога не као човекољупца него као тиранина. И успео је у томе. Ева је прва пристала на предлог ђавољи и пала у понор зла, затим по наговору њеном и Адам. Тако је ђаво добио слуге своје, а људи изгубили вечност и ушли у време. Почели су се борити са смрћу, са оним што нису могли победити.

Ипак, човекољубље Божје не може ничим бити потамњено, јер у бићу Божјем нема места ничему несавршеном. Бог из љубави шаље Сина свога у овај времени свет и Њиме враћа човеку моћ и силу да победи грех, смрт и ђавола који владају њиме. Сам Господ Исус Христос је живео међу нама људима и показао нам својим примером како ми треба да живимо. Основао је Цркву своју и у њој нам оставио силу Божју, којој се у овоме свету не може ништа супротставити. Црква је тело Христово, Христос је глава телу Цркве, а ми - као чланови Цркве - удови тог Тела. А кад је Господ Христос глава нашег бића, нас хришћана који смо у Цркви, онда ту нема места за ђавола. И ако ђаво буде ударао на нас, и понекад нас и савладао неким грехом или страшћу, ипак је Црква пуна Светих Тајни, светих врлина, да сваког од нас очисти од греха, од страсти, да изагна сваког ђавола из нас. Не треба се плашити ђавола и искушења, јер је Господ сишао у овај свет. Не треба их се плашити, јер нам је Господ оставио своју Цркву, ту победницу над свим ђаволима, над свим гресима овога света, јер они су немоћни као сенка пред Господом Христом.

У данашњем Јеванђељу сте чули шта се десило у земљи Гергесинској када је Господ Христос ступио на њено тле. Два бесомучника, два човека у којима су били ђаволи, сретоше га и повикаше: "Шта си дошао овамо пре времена да нас мучиш? "Ђаво је толико овладао овом двојицом да они нису били у стању да природно и нормално мисле, осећају и делају. Нико не смејаше проћи тим путем где су они били. Живели су по гробовима, страшни, ужасни за све које сретну, пуни демонске силе.

Тела људска, а из њих говори ђаво - не један, него многи. Како се то десило да тело људско буде сместиште ђавола? Ту је велика тајна посреди - тајна греха!

Грех је ђаволска сила којом у човека улази демон. Човек, ако се не бори против греха него му се препушта, постепено постаје ђаво-човек. Ево нам примера у гергесинским бесомучницима из данашњег Јеванђеља који не владају собом. Кад је грех потпуно овладао њима, ђаво и његове силе су се уселиле у њих. Човек само по телу, а изнутра сав припада нечистим силама. Морамо да знамо: човек или себе ођавољује или себе обожује. Другим речима, или испуњујемо себе греховним силама или се испуњујемо божанским силама. Трећег нема!

У данашњем свету не само људи, него и народи луде. Све је подивљало од гордости, све тражи, жели, устаје: дајте ово, дајте оно! Нико није задовољан, а ђаво ликује и смеје се. То он и хоће: створио је страшну комедију од овог света Божјег, и смеје се људима. А Бог је створио људе за Царство Небеско, створио је човека за живот вечни, да бесмртно живи вечном истином Божјом, вечном правдом Божјом, вечним животом Божјим. То је смисао и циљ свакога човека. А човек се у ово наше време налази у сталној јурњави за страстима и сластима овога света, понесен ђаволима са свих страна.

Каква страшна осуда над нама људима јесте данашња јеванђелска прича. Гле, свиње не могу да издрже ђаволе и њихово зло, те се одмах суновраћују у море, у воду, даве се, не могу да поднесу ђаволе у себи. А људи? Они кроз своје грехе, кроз своје страсти уствари грле ђаволе у себи и око себе. Зар онда човек није гори од свиња? Свиње су испред људи јер не могу да поднесу ђаволе у себи, док људи годинама и годинама по сопственој вољи могу да живе у ђавољим рукама, у ђавољим чељустима и још да при томе сматрају да благују, да сматрају како је то њихов рај. Какво лудило! Какво безумље.

Сваки грех, браћо и сестре, јесте мало лудило, свака страст јесте мало лудило. Погледајмо себе у гневу. Кад се разљутимо, то је мало лудило. Погледајмо себе како изгледамо онда! А шта да кажемо о зависти? Завист је такође лудило, лудило које помрачује и ођавољује душу. Да, завист издаје Христа Бога, јер се вели у Јеванђељу да су Јевреји предали Господа Христа на смрт - из зависти (Мт.27,18). А ми сматрамо да није ништа ако завидимо некоме за нешто. А пакост? А шта је мржња? Мржња је смрт душе; ако мрзиш некога, знај да ти сам своју душу убијаш. То је заиста право лудило, право безумље! Среброљубље, шта је среброљубље? Данас од тог зла пате такорећи сви људи. Само да им је што више богатства овога света, што више имовине, што више производње, што више зараде, што више новца… Ето, то је среброљубље, тај страшни убица људске душе. Тако страшни убица да и самога Бога продаје за тридесет сребрњака.

Човече, теби Господ сваки дан, сваке ноћи нуди Небеско Царство. То је твоја вечна отаџбина. Пази како живиш, пази ради жега живиш! Ти си бесмртно биће! Бог те је створио за бесмртника. Зато је Он и дошао у овај свет, зато је дао Јеванђеље своје, зато је основао Цркву своју, и у њој нам дао све што је потребно да се ослободимо од свакога греха, од сваке смрти, од свакога ђавола.

Њему, Богу троједином, Оцу и Сину и Светоме Духу нека је слава вавек. Амин.


Недеља 4. по Духовима

ИСЦЕЉЕЊЕ СЛУГЕ КАПЕТАНОВОГ


"(А) кад уђе * у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи: Господе! слуга мој лежи дома одузет, и срашно се мучи. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га. И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па рекнем једноме: иди, и иде; и другом: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском: А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час." (Мт.8,5-13).

* Исус

Човек је најближи Богу када му је вера најјача, мисли најчистије и осећања најплеменитија. Човек стоји пред Богом онако како верује, како мисли и осећа, како се понаша и према људима око себе и према самоме себи. И супротно, човек је далеко од Бога када је срцем и душом далеко од самога себе и од својих ближњих.

Данашње јеванђеље нам описује један догађај који је открио здравље у болесних и болест у здравих, веру у незнабожаца и неверство у оних који су себе хвалисаво називали изабраним и правоверним. Као херувимски мач је ова поука оштра, као сунце јасна и као планинско цвеће свежа. Да нас застраши својом оштрином; да нас просвети својом јасноћом, и да нас освежи у нашој духовној немарности.

"А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га. И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га." (Мт.8,5-7).

Када Бог ради неки посао, браћо и сестре, он га ради тако да од тога посла не буде само једна корист, него многа. Христос је хтео да овај догађај многоструко искористи: да исцели болесника, да искаже велику веру капетанову, да укори Јевреје због неверовања, и да искаже једно крупно пророчанство о Царству: о онима који мисле за себе поуздано да ће ући у то Царство, а неће ући, и о онима који мисле да неће, а ући ће.

"И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој." (Мт.8,9).

"Реч Божја је јака као живот, оштра као мач и страшна као бич". Господ наређује животу: иди у то и то биће, и живот иде; врати се, и живот се враћа. Он шаље живот, Он попушта смрт и болести, Он лечи и Он васкрсава. Од Његове се речи повијају ангелске војске као пламен од јаког ветра. "Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се" (Пс.33,9). Нико не може његовој сили одолети, нити се што сме Његовој речи противити. "Никада човек није тако говорио као овај човек" (Јн.7,46). Јер Он није говорио као потчињен, него као господар, "као онај који власт има" (Мт.7,29). Као таквога је Њега капетан и замолио: "Само реци реч и оздравиће слуга мој! " (Мт.8,9).

Отерати болест са узетог младића, то је дело које не могу извршити сви смртни људи на земљи; но то је мало дело за Христа. За овакво дело он се не мора трудити и иђи у кућу капетанову; не мора ни видети болесника; не мора га ни за руку узети и подици.

Ето, такво је било капетаново мисљење о Христу, и таква вера његова у Христа.

"А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох." (Мт.8,10).

Ваистину, браћо и сестре, ништа у овоме свету није достојно толиког дивљења као велика вера у човека. То је највећа и најкраснија ствар на земљи. Јер кроз веру роб постаје слободан, најамник постаје син Божји, смртан човек постаје бесмртан. Кад је праведни Јов лежао у гноју и ранама на пепелу целог свог богатства и све своје деце, његова вера у Бога је остала непоколебана. У гнојним ранама, он је узвикивао: "И ако се ова кожа моја и распадне, опет ћу у телу свом видети Бога; ја исти видећу га и очи моје гледаће га" (Јов.19,26-27).

Подстакнут капетановом вером, а гледајући својим духом до крајева времена, Господ Исус Христос исказује једно пророчанство, жалосно за Јевреје а радосно за народе незнабожачке: "А кажем вам," говори Он, "А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском: А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба."

Ово се пророчанство и до сада увелико обистинило, а и дан-данас се обистињава. Многи народи који нису знали за Бога примили су веру Христову, а синови царства, то јест Јевреји, којима је царство најпре и понуђено било, остали су упорни у свом неверовању у Христа све до данас. Зато су, мимо све остале народе, били расејани по целоме свету, отерани са свог огњишта, презрени и омрзнути од других народа; тако је њихов живот већ овде на земљи постао тама најкрајња, плач и шкргут зуба. А у ономе свету биће за бесмртном трпезом њихових праотаца, Аврама, Исака и Јакова, много више људи са свих страна света, од свих раса и свих језика, него њих Јевреја. Тако изабрани постају неизабрани а неизабрани изабрани, и први бивају последњи а последњи први.

"А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час." (Мт.8,13).

Пошто је изрекао пророчанство, онда чини чудо. Као да хоће тим чудом не само да награди веру капетанову, него и да потврди Своје велико пророчанство. Рече, и слуга оздрави. Исто као што и при првом стварању Бог рече и би, тако и сада при новом стварању Господ само рече реч - и би тако. Узет човек, кога цела царевина римска не би могла спасти, на једну божанску реч Спаситељеву устаје, и бива здрав. Ни лекови ни мелеми не лече, браћо и сестре, него Бог лечи. Бог лечи или непосредно својом речју, или посредно преко лекова и мелема - а према мањој или већој вери болесника. Без силе Божје и речи његове, нема тог лека ни за какву болест у целом пространом свету који би могао одагнати болест и вратити здравље.

Размислимо добро о свему овоме и негујмо чврсту, непоколебљиву веру у душама својим. Чистимо своја тела постом, душе своје молитвом, живот свој јеванђелским врлинама. Само тако ћемо бити способни да чујемо реч Божју, која живот даје и исцељује сваку болест и недуг.

Слава нека је живоме Богу за његова безбројна исцељења верних, својом моћном речју, и у прошлости и у садашњости.

Поклонимо се његовој светој и свемоћној речи, којом Он ствара ново, лечи болне, уздиже пале, прославља презрене, утврђује верне и обраћа неверне, а све кроз Исуса Христа, Сина Јединородног, Господа и Спаса нашег, а силом Духа Светог.

Поклонимо се заједно са војскама ангелским и светитељским Оцу и Сину и Светоме Духу - Тројици једнобитној и нераздељној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин. [1]



[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

LAST_UPDATED2
 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM