Select Your Language

Browse this website in:
Недеља 1. 2. и 3. по Духовима ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
четвртак, 07 јануар 2010 12:59

Недеља 3. по Духовима

О СЛУЖЕЊУ БОГУ И УЗДАЊУ У БОГА

"Светиљка телу је око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле светлост која је у теби тама, колика је тек тама? Нико не може два господара служити: јер или ће једнога мрзети, а другог љубити; или ће се једног држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамони. Зато вам кажем: не брините се душом својом, шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодатии расту свом лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. А када траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни? Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати." (Мт.6,22-33);

 

Од свих људи на земљи, браћо и сестре, највећу одговорност пред Богом носи човек који се назива хришћанином. Јер њему је Бог највише дао, па ће од њега највише тражити. Народима који су се удаљили од првобитног откровења Божјег Бог је оставио природу и разум: природу као књигу и разум као вођу по тој књизи. (Истинским) Хришћанима, пак, поред природе и разума враћено је првобитно откровење Божје и дато ново откровење истине кроз Господа Исуса Христа. Уз то, хришћани имају Цркву, која је чувар, тумач и вођа у оба та откровења. Најзад, (истински) хришћани имају силу Духа Светога, који од почетка Цркву оживљава, учи и води.

И данашњим јеванђељем Господ Исус нам открива просте и јасне истине, које многи од нас такорећи сваки дан газе ногама и не виде их; тако просте и јасне истине да их може човек са богоданим чистим разумом видети и признати. Овако говори Господ: "Светилник је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити". Ово је непроменљива истина коју свако од нас разумети може. Човеку који је лишен вида све је тамно, и тело и околина у којој живи; сви вањски облици и лепоте за њега немају никакву вредност јер их не може видети и ценити и обрнуто. Овом истином Господ се послужио да нас приближи истини коју је открио следећом реченицом: "Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је тек тама!" (Мт.6,23). Не каже светлост на теби или пред тобом, него у теби. Овим Господ целу слику о оку и телу окреће на унутрашњост човекову, на ум (срце) и на душу. Јер око је слика ума, а тело слика душе. Апостол Павле такође жели Ефесцима да им Бог да "просветљење очи срца" (Еф.1,18), а цар Давид у псалмима моли Бога: "Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;" (Пс.118,18). У оба случаја се мисли на умне очи и унутрашњи вид, којим се једино и могу видети закони Божји. Ум је око целе душе и њен прозор према Богу. Док је ум чист, светао и отворен према Богу, дотле се на целу душу сипа светлост небеска, те се мисли наше правилно уздижу ка Богу; сви осећаји срца нашег сливају у љубав према Богу и закону Његовом; све намере, све тежње, сва дела душе наше светла су, здрава и упућена служби Богу.

Несумњиво да у сваком човеку и поред највеће чистоте има и нечистоте; но човек чиста ума неће да види нечистоту. Он управља свој ум (а ум целу душу) само на оно што је чисто, како унутра у човеку тако и у спољашњем свету. Човек чиста ума видевши нечистоту удаљава се од ње и не допушта јој да га онечисти и удаљи од Бога. На тај начин човек постаје сасуд божанске благодати у којој обитава благодатна сила Духа Светога.

Одврати ли се пак ум од Бога, и похули на Њега, тада светилник душе бива угашен; прозор којим душа гледа Бога бива зазидан и настаје тама око душе. Тада се душа стешњава у човеку, који почиње осећати незадовољство и немир. А они настају због губитка благодатне силе Духа Светога. Ум почиње плотски (телесно) да мудрује, па душа бива окована разним бригама плотског мудровања. Тело тада постаје вођ за душу предајући човека разним страстима и пороцима. Настаје забуна у души, и слепачко тапкање и пипање час по овом час по оном путу. Једна тренутна мисао се истакне за вођу душе, као једна вештачка искра, но убрзо се гаси и предаје вођство неком другом тренутном осећању, које се смењује опет новим осећањем и тежњом, док најзад човек не падне у таму људског очајања. Изнемоћала и помрачена душа тада се предаје потпуно вођству тела, које је без светлости душевне. И тело постаје вођ. Тако слепац почиње да води слепца, све док неминовно оба не падну у јаму. Још се горње речи Христове, браћо и сестре, односе и на родитеље и учитеље, на вође народне и на свештенике Цркве Божје. Родитељи су као очи за своју децу, тако и учитељи за своје ученике, а тако и вође за свој народ. Ако они који напред иду не виде куда иду, још мање ће видети они који следују њима. Ако су родитељи на странпутици, како ће деца наћи прави пут? Ако учитељи говоре лаж, како ће ученици знати истину? Ако су вође народне безбожне, како ће народ бити побожан? На свима њима се потврђују речи пророчке, које су се безброј пута обистиниле на народу израиљском: "Ушима ћете чути и нећете разумети" (Мт.13,14); да виде који не виде и који виде да постану слепи (Јн.9,39). То јест: гледаће телесним очима духовне ствари и догађаје, и неће их видети. Јер телесно око види оно што је телесно, а духовно око (или ум) види оно што је духовно. Но пошто је код њих вид ума заслепљен, то све што је духовно на небу и на земљи остаје за њих невидљиво и непознато. Јер по речима апостола Павла: "Телесни човек не прима шта је од Духа Божјега, јер му је лудост и не може да разуме, јер се то испитује духовно" (1.Кор.2,14), а сам Господ нам каже: "Ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходити у тами" (Јн.8,12). Ваистину, браћо и сестре, Христос је видело наше; Христос је око живота нашег. Ко хоће да позна живот и да види пут правога живота, тај мора кроз то око гледати. Свако друго око је више или мање кварно, потамњено и упрљано, те као наочари или увећава или умањује, или приближује или удаљује предмете. Само кроз око Христово види се све како јесте и на небу и на земљи. Зато ће и најтеже одговарати пред Богом они којима је дано да све гледају кроз Христово око, па не гледају. Јер: "Нико не може два господара служити: јер или ће једнога мрзети, а другог љубити; или ће се једног држати, а другога презирати" поручује нам Господ у наставку данашње јеванђелске приче. Ако се један човек држи Бога, он се не може држати и непријатеља Божјег. Бог тражи од нас цело срце, и зато нам нуди сву Своју помоћ и дарове Своје. Ко се држи Господа, тај у истини мора осећати презрење према свеколикој смртној, варљивој и трулежној сласти и дражи овога света. Јер "очи Господње гледају по свој земљи, да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према њему" (2.Дневн.16,9); цело - то значи чисто и испражњено од вере у свет, наде у свет, љубави према свету, а испуњено вером, надом и љубављу према Господу живом и бесмртном. Ко се одрекне Бога у овоме свету и животу, Бог ће се одрећи њега у Царству Своме. Зато будимо постојани у преданости Богу и не делимо срце своје. Узмимо заповести Господње као свој живот и живећи са Богом у овоме свету чинећи дела хришћанске љубави према ближњима корачајмо полако ка Царству Божјем.

Нека нам Бог буде милостив и низпошаље нам благодатну силу Духа Светога у ум, душу и срце наше да бисмо као чисти сасуди божанске благодати могли прослављати Његово свето име у овоме свету. Њему, Богу троједином Оцу и Сину и Светоме Духу нека је слава вавек. Амин.

Недеља 2. по Духовима

О ПОЗИВУ УЧЕНИКА

"(A) идући * покрај мора галилејског виде два брата, Симона, званога Петар, и Андреја брата његова, где бацају мрежу у море, јер беху рибари. И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем оцем њиховим где крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца свога и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ у народу." (Мт.4,18-23).

* исус

Јурећи за разним обавезама, човек отупљује своја духовна чула и полако али сигурно постаје роб предмета и ствари. Када се потпуно унесе у стицање што више материјалних добара, човек постаје празна машина која поседује разум, машина без икаквих духовних осећања која би га могла вратити Извору и напојити га својим животним пићем. Душа која не пристаје на такав однос оземљеног разума према Истини, узнемирује савест, па човек у појединим тренуцима бива уведен у неку њему несхватљиву стварност. То су врло ретки тренуци осећања присуства неке њему несхватљиве силе, која га чини радосним.

Али, убрзо поново превласт преузимају свакодневне вањске обавезе, које га враћају у претходно стање. И када дође смрт, такав човек гледајући своју прошлост, гледа стечена материјална добра као пожњевене и иструлеле плодове што са његовом смрћу пропадају. Ово је, нажалост, стварност већине људи, а и нове генерације такође корачају тим путем пропасти, добровољно сагињући своје вратове под јарам материјалних добара. На духовни живот сасвим заборављају или због форме врше само неке вањске радње. Тако постепено расте терет земаљских брига на њиховој души, због чега најпре оболи она, а потом и тело.

Често Бог у једном поколењу сеје, а у другом жање. Поколење у коме Бог сеје сматра Га спорим, а поколење у коме Он жање сматра Га бржим. Није ли и у нашим људским пословима, браћо и сестре, свака жетва бржа од орања, сетве, плевљења и уздисајног чекања док плод не сазре? Али, Бог није ни брз ни спор. Он има Своју меру, и од те мере не одступа. Мрав гледа и види само мравињак; домаћин гледа и види целу њиву. На самим људима лежи њихова срећа или несрећа. Свака генерација прима плодове Божје правде, која је увек иста и непромењива, а чију милујућу или карајућу руку образују дела људи. Ако једна генерација чини дела супротна Закону и вољи Божјој, она тиме себи образује карајућу руку правде Божје, и обрнуто.

Тешко је, заправо немогуће, преобразити све људе да чине дела по вољи Божјој, али сваки поједини човек треба сам да се труди у чињењу дела угодних Господу а корисних за ближње своје. Увек ће бити оних који ће радити на погубљењу својих душа и на пропасти других људи. Међутим, не треба се поводити за њима, већ се упорно трудити на делу Божјем, на чињењу дела која су по вољи и заповестима Божјим.

Вршимо заповести Божје и чинимо дела јеванђелских врлина, која ће да образују милујућу руку Божје правде на нама самима и на генерацијама које долазе после нас. Стварајмо у душама својим плодна места за садњу семена љубави Божје, која ће нас земаљски живот чинити срећним, која ће тежину сваке недаће у животу преузети на себе, која ће оне хришћане што испуњавају вољу и заповести Божје учинити још ревноснијим и радоснијим.

Данашње јеванђеље нам описује како је Спаситељ наш Господ Исус Христос позвао апостоле Петра, Андреја, Јакова и Јована на службу спасења људских душа. Имајући у срцима својим истинску веру у Бога и покорност заповестима Божјим, ови прости рибари су на позив Христов: "Хајдете за мном! " без размишљања оставили своје послове и своје породице и кренули за њим. Они као деца наивно полажу све бриге на Бога, остављају све и следују позиву Христовом.

Исти позив Христос упућује свим људима. Он позива све људе да оставе јурњаву за материјалним добрима, која их удаљава од Бога, и да узму Његов благи јарам. Тиме ће препородити своје душе и постати испуњени неизмерном љубави Божјом.

Христос као да нам жели рећи: сви ви који гладујете и жедните за правдом Божјом и љубављу његовом и који ту правду и љубав узалуд ловите својим душама као мрежама по мору овога света, ослушните глас Мој. Позивам вас, као што сам позвао некад рибаре покрај мора Галилејског: "Хајдете за мном! " Оставите све своје старе напоре и сву своју стару љубав и пођите за мном. Ја сам ваш једини Спаситељ; сви други који ван мене стоје или су незналице или варалице. Не позивам вас ни као цареве, ни као пастире, ни као богаташе, ни као сиромахе, ни као учене, ни као просте, него као људе, испуњене болестима и немоћима. Болести и немоћи ваше долазе од греха. Зато припадните к Мени и завапите, као негда многи болесни и немоћни: Господе Исусе, Сине Божји, смилуј се мени грешноме! Опрости, опрости, Господе, безбројне грехе моје. Очисти ме силом твојом, нахрани ме животворним хлебом твојим, уђи дубоко у мене као свеж и чист ваздух у загушљиву одају, и бићу здрав!

Искористимо време Петровског поста и очистимо душе и тела своја од греховних нечистоћа. Припремимо у душама плодна места у која ће неизмерна милост Божја посејати семе непролазне Божанске љубави што ће да ниче, расте и развија се у оној мери у којој ми живимо по вољи и заповестима Божјим. Као што семе посејано у земљу и остављено да расте без неге не доноси жељени урод, исто тако плодно место које нам је у души створено седмодневним постом и засађено семеном љубави Божје преко Свете Тајне Причешћа, не доноси избављење од болести и невоља ако се опет вратимо старом начину живота у којем нам је све прече од Бога. А ако наставимо да испуњавамо заповести Божје, оне ће неговати посејано семе Божанске љубави у души и омогућити му да ниче, расте и развија се.

Немојмо се опет оглушивати о заповести Божје и тако расипати оно што смо са муком сакупили, већ када смо једном стали на стазу спасења, корачајмо по њој сигурно и непоколебљиво. Враћање на стари пут доноси не само повратак старих проблема, него и задобијање нових.

Будимо мудри, браћо и сестре, и прослављајмо Бога у јачини душа наших оснажених молитвом и у чистоти тела очишћеног постом, извршавајући тако вољу Божју.

Нека нам троједини Бог, Отац и Син и Дух Свети, буду увек на помоћи да прослављамо Његово свето име вавек. Амин.


Недеља 1. по Духовима

О ПРИЗНАЊУ, ОДРИЦАЊУ И НАГРАДИ УЧЕНИЦИМА


"Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. (Мт.10,32-33). Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. (Мт.10,37-38). Тада одговори Петар и рече му: Ето ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће дакле нама бити? А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када седне Син човечји на престо славе своје, сести и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. И сваки, који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вечни. Али ће многи први бити последњи и последњи први. " (19,27-30).

Пример светог апостола најочигледније нам сведочи како Бог обилато снабдева својом благодаћу оне који се труде да врше његову свету вољу у овоме свету. Дванаест људи простога порекла и занимања, без војске и богатства, без земаљског сјаја и силе, узбунише сав свет нечувеном проповеђу о Васкрслом Христу, о Богу који се јавио људима у телу и поново се дигао у своје небеско царство. Посејавши семе нове вере, новога живота, новога створења, они отиђоше из овога света. Но тек тада почиње земља да гори од њих: од њихова семена, од њихових речи, од њихових стопа.

Народи који су их гонили расули су се по свету; царевине које су им се противиле завалиле су се немоћно у прашину; домови који их нису примили сурвали су се у рушевине; великаши и мудраци који су их мучили доживели су срам и очај и скончали су ужасном смрћу. А семе њихово изниче и процвета; Црква се подиже из њихове крви а на рушевинама насилних и лажних творевина људских; они који их примише прославише се; они који им повероваше и пођоше за њима спасоше се. О, како обилато храни Господ своје посленике! Како раскошно снабдева своје верне синове! Како војводски оружа све своје војнике! Прво Господ снабдева и оружа своје верне, па онда их шаље на посао и у борбу. Спаситељ наш Господ Исус Христос је то потврдио за свога земаљског живота, а потврдила је и историја Цркве после силаска Светог Духа. У Јеванђељу се каже да Христос дозва све своје ученике и "даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују (људе) од сваке болести и сваке немоћи" (Мт.10,1). И рече им онда да иду и проповедају приближење Царства небеског, и још: "Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите" (Мт.10,8). Па пошто им је дао потребну моћ, и пошто им је објаснио довољност те моћи за све потребе и све муке у животу, тек тада им је нескривено изређао све муке и сва страдања која их чекају. "Ја вас шаљем као овце међу вукове" (Мт.10,16), али: "Не бојте се! (Мт.10,28). Вама је и коса на глави сва избројана" (Мт.10,30). Божја сила помаже и врапцима, а камоли неће вама! И најзад завршава Господ речима које смо чули у данашњем Јеванђељу а које јасно изражавају шта чека оне који дату им Божју моћ на добро употребе, а шта оне који дату им моћ или не употребе или покушају да је на зло употребе: " Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима." (Мт.10,32-33).

Зар може бити веће награде за једнога човека него да га сам Господ Христос у Царству небеском, пред Оцем небеским и пред безбројним војинством ангела, призна за Свога? Да га упише у вечну књигу живих, да га венча славом неисказаном и да га стави себи с десне стране на бесмртном збору небеском?

Исто тако, зар може бити веће казне за једног човека него да га се сам Господ Христос одрече, да му каже пред збором свих ангела и свих народа а у присуству Оца небеског: Ја те не познајем; ти ниси мој; ти не постојиш у књизи живих; иди од мене!

Да је неопходно потребно јавно признавати и исповедати име Господа Исуса исто онако као и срцем веровати у њега, о томе говори апостол Павле: "Ако исповедаш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу своме, да га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен" (Рим.10,9). То значи да смо ми дужни и душом и телом исповедати Господа Исуса. Јер се човек састоји из душе и тела, те је потребно да цео човек исповеди онога који је дошао да спасе целог човека. Спаситељ наш улазећи у срж реченог наставља: " Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан" (Мт.10,37). Овим речима Спаситељ нас још дубље упућује у тајну која прати следовање Богу и вољи Божјој. И родитељи и деца често се уплићу у одлуке изабраника Христових, које се у њима, тим изабраницима, рађају по промислу Божјем. Призив Христов је разумљив само ономе коме је упућен и само у његовој души се рађају плодови тајанствене љубави Божје. Често изабраници Христови слушају од својих родитеља и сродника: "Живи као и остали људи, окани се вере! Она те може раставити од нас и довести до разних мука. Шта да радимо ми? Зар смо те зато родили да под старост своју трпимо горчину и муку? " У таквим одлучујућим тренуцима изабраници имају да реше ко је пречи и кога више воле - Христа или своје родитеље и сроднике!

Од тога решења зависи сва њихова вечност, а и вечност њихове родбине. Никад у животу човек неће бити стављен на страшније раскршће; а не може једном ногом ићи једним путем а другом другим. Не може човек у таквом тренутку поделити срце, него га мора дати једној или другој страни. Поклони ли своје срце оцу или мајци и сину или кћери, погубиће и себе и њих. Јер се одрекао Христа пред светом, те ће се Христос одрећи њега на Страшном Суду пред Оцем небеским и пред војинством ангелским и светитељским. Да ће овај одлучни тренутак бити тежак наговестио је Господ речима: "И непријатељи човеку постаће његови домаћи" (Мт.10,36), то јест, његова родбина, која ће га задржавати више него ико на свету да не пође за Христом, и који ће га највише осуђивати у случају да пође. Јер заиста, не везују нас за овај свет непријатељи него пријатељи, не туђинци него сродници. Да би олакшао то раздвојење од фамилије и да би умирио савест оних који би хтели ради њега да све своје оставе, Господ им унапред рече да не брину ко ће им у њиховом одсуству хранити и одевати родбину. Храниће их и одеваће онај који храни и одева врапце, односно читав животињски и биљни свет. Без воље и знања Оца небеског не може пасти на земљу ни један врабац. Као да хоће Господ да каже: ни вашој родбини, као ни вама, не може се ништа догодити без воље и знања Оца небеског. И родбини вашој, као и вама, "и коса на глави је избројана" (Мт.10,30).

Од понедељка, браћо и сестре, почиње Петровски пост који временски траје до Петровдана, 12. јула... Свети оци кажу да је пост једно од оруђа датих нама људима за чишћење тела од разних страсти и порока, који онемогућују да сигнали Божји упућени људима допру до душе. Искористимо могућност и очистимо своје тело, да душа дође у додир са љубављу Божјом, која се свакодневно излива на све нас. Дозволимо да Божја искра запали у души нашој божански огањ љубави Божје, да бисмо осећали и доживљавали Бога радујући се неизмерном духовном радошћу која је предукус вечне небеске радости у Царству небеском. Свакоме од нас дата је могућност, искористимо је и испунимо тако вољу Божју ради које смо и дошли у овај свет.

Нека нам Бог буде на помоћи у све дане живота нашег; нека нас Његова милост и љубав прате да бисмо радосно од свег срца могли прослављати и узносити славу Оцу и Сину и Светоме Духу вавек. Амин.[1]



[1] http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/category/PROPOVEDI%20O.VASILIJA/P15/

 

LAST_UPDATED2
 

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM