Select Your Language

Browse this website in:
БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
субота, 05 јануар 2019 08:22

Slikovni rezultat za БОЖИЋНЕ ЧЕСТИТКЕ СЛИКЕ

LAST_UPDATED2
 
УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
субота, 05 јануар 2019 08:20
Свим члановима и поштоваоцима Удружење Огњена Марија Ливањска жели срећне и благословене Божићне и Новогодишње празнике уз традиционални хришћански поздрав:
Мир Божији - Христос се Роди!

У прилогу шаљемо и распоред богослужења у Ливањском пољу током Божићних празника:

6.1. Бадњидан у 10.00 часова (Губин)

6.1. Бадњидан у 13.00 часова (Врбица)

6.1. Бадњидан у 17.00 часова (Ливно)

6.1. Бадњидан у 19.00 часова (Црни Луг)

7.1. Рођење Господа Исуса Христа – Божић у 8.00 часова (Ливно)

LAST_UPDATED2
 
ГРОБЉЕ У ГУБЕРУ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
субота, 05 јануар 2019 08:14

Преглед уплата у 2018. години

ОРИГИНАЛНИ ЛИНК: https://omlivanjska.com/2018/12/30/gubergrobljeprilozi2018/

Пред крај 2018. године, користимо прилику да поделимо са свима списак приложника за обнову гробља у Губеру.

Током ове године, покренута је акција прикупљања прилога за обнову Губерског гробља, пре свега за изградњу новог оградног зида око гробља. Писма су послата поштом већини оних чији чланови породице су сахрањени на Губерском гробљу.

Подсећања ради, није одређен конкретан износ који би требало уплатити по гробном месту, кући или породици, већ је свима остављено на вољу да уплате прилог у складу са њиховим могућностима и осећајем обавезе и одговорности према прецима, свесно имајући у виду да нису сви они који су дужни да уплате свој прилог истих материјалних могућности.

Списак појединачних уплата до 28.12.2018. године можете наћи испод.

 
ЕПИСКОП СЕРГИЈЕ: КРАЈИНА ЈЕ НАШЕ КОСОВО ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
субота, 05 јануар 2019 08:05

ОРИГИНАЛНИ ЛИНК: https://omlivanjska.com/2018/12/27/krajinanasekosovo/

У времену када заборављамо себе, своје коријене и свој идентитет, поразно је да чувамо само оно што нам се отворено напада. Оно што нам се отворено не напада, ми као да заборављамо, као да потискујемо из сјећања, иако добро знамо да „тиха вода бријег рони“.

Тако је са Крајином, која је одувијек чувала друге, а данас је на маргини нашег постојања. Крајина је као остарјела и брижна старица коју су, чини се, и властита дјеца заборавила.

Кости наших предака разасуте су широм Крајине. Нема ниједне стопе ове мученичке земље на којој није проливена крв у борби за постојање, а то је и данас наша једина мисао – да опстанемо, да нас има тамо гдје нас је одувијек било.
Демографски суноврат, са којим смо суочени непуне три деценије, пријети да Крајину избрише са мапе српског животног простора. Тамо гдје смо сваком злу одолијевали вијековима, за протекле три деценије смо доведени на ивицу егзистенције. Постајемо мањина у сопственој земљи, странци на родном огњишту…

Да илуструјем. У односу на 1991. годину у Бихаћу нас је мање за више од 13 хиљада, у Санском Мосту готово 20 хиљада, док нас је на подручју Ливна свега 438 од предратних готово четири хиљаде; на подручју Кључа нема нас ни хиљаду, у Босанској Крупи нас је осам пута мање него прије тридесет година, док је иста или слична ситуација у другим градовима и селима наше страдалне Епархије. Статистика, у овом случају, јесте наше најцрње огледало у којем се осликава дубина нашег понора.

Ми овдје нисмо од јуче, већ од памтивијека. О томе најбоље свједоче светиње којима се дичимо. Древни Рмањ, тихи свједок нашег трајања, данас се налази на мети оних који би да га нема. Нове кадије, са истим аршинима као у отоманско доба, урушавају нашу духовну стечевину.

На стратиштима, Шушњару и Гаравицама, на којима почивају наши преци, убијени злочиначком руком, није нам дозвољено ни да подигнемо спомен-храмове, који би нас довијека опомињалу на њихову жртву.

Зато је Рмањ наша Грачаница, Веселиње наши Дечани, Бихаћ наш Призрен, Ливно наш Ораховац, Дрвар наш Звечан, Гаравице наш Газиместан…

Господ нас није довео у историју да бисмо били пуки посматрачи властите националне пропасти, већ да се сложимо, обожимо и умножимо, како бисмо себе сачували у Крајини, како бисмо је предали онима који ће доћи послије нас.
Све наше очи упрте су у Српску и Србију, у Бањалуку и Београд, у њихове грађане, у њихове институције. Наша је нада у Господу, а вјера у братску помоћ не умире.
Све док трајемо борићемо се за Крајину, ми који у њој живимо, али је братска помоћ од судбинског значаја, како не бисмо остали без колијевке.

Опустошена ратовима, Крајина не смије остати пуста, јер много је оних који јој дугују сопствени идентитет, сачуван у много тежим и суровијим временима. Зато не смијемо одустати од борбе за наше право у нашој Крајина, за наше постојање на нашој дједовини.

Ако заборавимо Крајину, изгубићемо сами себе. Онда ће Крајина бити наш крај, а не почетак, као што је то увијек бивала.

Ако заборавимо Ћопића, кога ћемо се сјећати?
Ако презремо Принципа, слободу нећемо имати!
Ако изгубимо Рмањ, ни Студеница нам више неће бити иста!
Ако се одрекнемо Крајине, бићемо нико и ништа у вијекове!

Епископ бихаћко-петровачки
Сергије

Извор: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/krajina-je-nase-kosovo/

LAST_UPDATED2
 
У КИКИНДИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
понедељак, 24 децембар 2018 08:57

”Ливањски Срби – трајање кроз векове”

СЛИКЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕhttps://omlivanjska.com/2018/12/24/kikindaizlozbaotvorena/

У петак 21. децембра 2018. године, изложба ”Ливањски Срби – трајање кроз векове” отворена је у Кикинди, Банатском градићу и општини у којој живи знатан број колониста пореклом из Босанске Крајине, па тако и Ливањског поља.

Отварању изложбе присуствовало је 50-ак посетилаца. Окупљенима се прво обратио протојереj Миленко Сандић, парох кикиндски и свештеник бугојански до последњег рата, благословивши скуп и осврнувши се на дешавања која су захватила народ Бугојна, Купреса и Ливна током протеклих неколико деценија. Испред Удружења Огњена Марија Ливањска, окупљенима се обратила Дијана Ковачић. Својим наступом вече је обогатио и КУД ”Извор” из Накова, чији су чланови – пореклом из општине Босанско Грахово и других делова Босанске Крајине – отпевали неколико изворних народних песама из овог краја. Рецитујући стихове своје песме ”Вапур” посвећене Маркици Бошковићу те страдању и обнови његове породице, присутне је поздравио и Тодор Бошковић из Рујана. На крају овог програма, изложбу је свечано отворио Марко Марковљев из Културног центра Кикинда.

Удружење посебну захвалност дугује Ради Шегрт захваљујући чијем огромном труду је ова изложба и приказана публици у Кикинди. Надамо се да ће се и други наши земљаци из Србије и Републике Српске јавити ради помоћи при организовању даљих изложби.

Становници Кикинде имаће прилику да погледају изложбу, која се налази у Културном центру Кикинда, све до Нове године.

Ово је осми пут да је публика имала прилике да се упозна са изложбом ”Ливањски Срби – трајање кроз векове”, након успешних изложби у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Бијељини, Лондону, Аранђеловцу и Панчеву.

Повезане вести:

LAST_UPDATED2
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

Видео

Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

Челебић - Гнијездо и порклетство

 

 

 

 

 

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM