Select Your Language

Browse this website in:
ДУШУ НИСУ УБИЛИ: ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
четвртак, 30 новембар 2017 17:40

ЈЕДАН НАРОД, ЈЕДАН ВИЈЕК, ТРИ СТРАДАЊА - ДА НЕ ЗАБОРАВИМО

Удружењe Српско-руски Мост из Бањалуке с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја реализовало је пројекат Душу нису убили који је промовисан на 62.Међународном сајму књиге у Београду а у суботу 2.12.2017 у 12 часоа биће промовисан у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци (улаз је слободан).
Пројекат се састоји од истоименог документарног филма ( продукција РТРС и Удружење Српско-руски Мост-трајања 82 минуте) и књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20.вијеку ” аутора доцента др Драге Мастиловића ( декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву).
По први пут на једном мјесту о страдању српских цивила у Босни и Херцеговини у свим ратовима у 20.вијеку говоре 59 свједока,6 научних радника и историографска грађа, употпуњени видео записима и фотографијама.
Екипа документарног филма са историчаром Драгом Мастиловићем, пролази Босном и Херцеговином и преноси историјске податке, снима просторе најмасовнијих страдања, биљежећи у каквом су стању спомен простори, а о ономе што се на тим просторима дешавало, свједочиле су жртве из задња два рата и потомци страдалих из Великог рата.
Тражен је одговор на питања : Коме је сметао српски православни народ у БиХ који тамо живи најмање од 9. вијека (тј првог писаног извора), када, за кога је и гдје основан први концентарциони логор у Европи, колико је Срба ушло у 20. вијек у БиХ а колико изашло, зашто је страдала Српска православна црква у БиХ, на које начине су страдавали српски цивили, зашто су Сарајево и Сребреница симболи српског нестајања, са којих простора су Срби етнички очишћени и зашто нема правде у Босни и Херцеговини…
Документарни филм рађен је у копродукцији РТРС ( редитељ Мира Лолић Мочевић, камера Синиша Јалић, свјетло Ново Букша, тон Душко Јовановић, монтажа Биљана Шева, егд Љубиша Бајић, продуцент Александар Шевић, возач Милан Лујић) и Удружења Српско руски Мост ( главни продуцент проф Здравко Мочевић) под покровитељством Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске а књиге рађене под покровитељством Управе за сарадњу са Дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије и свесрдну подршку у изради филма ВДХ груп из Минхена.

ЛИНК: https://omlivanjska.com/2017/11/27/dusunisubili/

LAST_UPDATED2
 
КВАДРАТУРА КРУГА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
четвртак, 30 новембар 2017 17:29

На РТС1, у емисији Квадратура круга, 25.новембра ове године, приказано је страдање ливањских Срба лета 1941.године, кроз сведечење Маре Јурић и Милице Маљковић, преживелих страдалница из јаме Равни Долац, изнад села Рујана.

Снимке ексхумације више од две стотине страдалника из ове јаме, која је извршена педесет година након страдања, као и сахране моштију, а који су приказани у овом филму, сачинио је Будо Симоновић, новинар и публициста из Подгорице.

Сведочење већег броја ливањских Срба који су преживели усташки погром у коме је страдало више од 1600 Срба, сакупио је Будо Симоновић, чији чланци објављени у Експрес Политици 1990.године, су први јавно објављени текстови о овом страдању. Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, обајвљена 1991.године, у време ексхумације жртава, садржи аутентична сведочења преживелих, преведена је на енглески и до сада је имала седам издања.

Емисију можете погледати овде: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2945609/kvadratura-kruga-livno—jama-ravni-dolac.html
и овде: https://www.youtube.com/watch?v=0uYc1C7fkdY

ИЗВОР: https://omlivanjska.com/2017/11/27/kvadraturakruga/

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

НАЈАВА – Квадратура круга о страдању Ливањских Срба

Следеће суботе, 25. новембра, емитоваће се епизода емисије ”Квадратура круга” на Радио Телевизији Србије (РТС) која ће бити посвећена страдању Ливањских Срба 1941. године. У оквиру емисије, биће приказана и сведочења преживелих.

Иначе, емисија ”Квадратура круга” се емитује сваке суботе у 18.30 часова на РТС 1. Претходне епизоде ове емисије можете наћи овде:
http://www.rts.rs/page/tv/ci/series/17/rts-1/46/kvadratura-kruga.html

ИЗВОР: https://omlivanjska.com/2017/11/19/kvadratura/

LAST_UPDATED2
 
БОЖИЋНО ДАРИВАЊЕ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
четвртак, 16 новембар 2017 21:43

УЛЕПШАЈМО БОЖИЋ НАШОЈ ДЕЦИ И СТАРИМА!

Ближи се крај године, а то означава и почетак припрема за традиционално Божићно даривање наше деце и старих који живе у Ливањском пољу. Ово је шести пут да наше Удружење и СПЦО Лијевно покрећу акцију прикупљања средстава за куповину Божићних поклона за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију Ливна и Ливањског поља.

Наша деца и наши стари у парохијама: Лијевањској, Губинској, Врбичкој и Црнолушкој, који опстају и чувају успомене на наше претке и наше детињство завређују нашу захвалност и заслужују да их обрадујемо сећањем, честитком и пригодним даром и за лепше и свечаније празничне дане рођења Христовог. Као и ранијих година децу ћемо даривати пакетићима слаткиша, а наше старе и самохране пакетом основних животних намирница. Пакетићи ће бити припремљени за 30-ак наше деце и 40-ак старачких домаћинстава.

Обраћамо се људима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције прилозима које ће уплатити на рачуне Удружења:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122017

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122017

LAST_UPDATED2
 
У АРАНЂЕЛОВЦУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О ЛИВАЊСКИМ СРБИМА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
недеља, 05 новембар 2017 17:39

СЛИКЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ: https://omlivanjska.com/2017/11/05/izlozbarandjelovac/
У парохијском дому цркве Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, 4.новембра т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељака Ђурића Мишине и Радована Пилиповића.
Уз богат уметнички програм изложбу је отворио протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, коме се и овом приликом захваљујемо јер му километри од Брчког до Аранђеловца нису препрека да личним присуством покаже своју приврженост и подршку ливањским Србима.
Поздравним речима, добродошлицом и подсећањем на историју и заоставштину ливањских Срба гостима су се обратили: протојереј Милован Ранковић, старешина цркве Светог Архангела Гаврила; Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ; Немања Девић, историчар; и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица.
У уметничком делу програма учествовали су: хор аранђеловачког удружења пензионера „Треће доба“ и Душан Важић, гуслар.
Изложбу ће 5. новембра т.г, посетити и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован.
За овај упечатљив догађај још једном се захваљујемо протојереју Миловану Ранковићу, Љубици Радети, члану Удружења, за непосредно ангажовање на ораганизацији, учесницима у програму свечаног отварања, као и бројним присутним Аранђеловчанима.
Водитељ програма ове манифестације била је Оливера Радета.

LAST_UPDATED2
 
ПРОСЛАВЉЕН ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У РУЈАНИМА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
недеља, 05 новембар 2017 17:34

СЛИКЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ: https://omlivanjska.com/2017/11/04/pokrovrujani2017/
Велика је милина и Божија благодат која се осети тих дана, кад с’ Динаре сунце сине, и огрије нас који смо се окупили испред ове цркве, међу гробовима својих предака, чекајући почетак Свете Литургије. Није ни чудно, имајући у виду да је ово малено село приложило 360 мученика својој цркви и свом народу.
На дан славе Рујанске цркве, Свету Литургију су, пред 60-ак окупљених, служили отац Срђан Белензада, парох веселињски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом су одговарали Никола Петровић и Љубомир Бошковић. Један број окупљених је овом приликом приступио светим тајнама исповести и причешћа. Присутне је својом топлом беседом поздравио отац Срђан, захваљујући им се што су се окупили у толиком броју и позивајући их да тако и у будуће чине.
На крају Литургије, преломљен је славски колач који су, уз кољиво, припремили овогодишњи кумови славе, Миле и Марија Бошковић, истовремено и велики приложници при обнови овога храма и његове порте. Потом је испред цркве одслужен помен свим страдалима из овога села, те онима који почивају на гробљу око цркве, након чега је извршен и прелив гробова.
Након тога, у порти Губинске цркве је припремљен ручак за све окупљене. По лепом, сунчаном дану, окупљени народ који и даље живи на овим просторима, те они који су допутовали да буду ту овог дана, су се дружили до касних поподневних сати.
Као што често бива при оваквим окупљањима, увек се нађе неко ко није походио свој родни крај још од почетка ратних разарања, да ли из страха или зато што им је у души било тешко. И тако се и овог пута могла чути реченица ”Нисам могла доћи свих ових година, није ми се дало, али кад видим Динару и ову лепоту, сад бих се враћала сваке године”.
Треба напоменути да је, у својој стогодишњој историји Рујанска црква доживела две обнове. Велики број оних коју су били присутни на слави цркве су својим прилозима и трудом уградили и део себе у овај храм, кроз последњу обнову која траје већ неколико година. Тако је, током ове године, црква и окречена, док су на иконостас постављене иконе, дар Алексе Милића из Приједора. Овим су окончане и припреме неопходне за освећење овога храма.
Следећег дана, у недељу, Рујанчани који су овом приликом пристигли из Београда су присуствовали и Светој Литургији у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, те са народом лијевањске парохије испунили овај свети храм.
Посебну захвалност дугујемо општини Сурчин и председнику општине г. Стевану Шуши, који су Удружењу Огњена Марија Ливањска уступили комби којим је једна група Рујанчана допутовала из Београда.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

LAST_UPDATED2
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

Видео

Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

Челебић - Гнијездо и порклетство

 

 

 

 

 

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM