Select Your Language

Browse this website in:
СЕЛА И СТАНОВНИШТВО ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
уторак, 29 март 2011 18:18

Истраживачи етничког састава становништва Ливањског поља и ближе околице, биљеже да овде живе: Срби, Хрвати, Муслимани и Цигани.

До децембра 1994. године, србски живаљ је настањен у селима: Бојмунти, Радановци, Врбица, Богдаши, Бастаси, Нуглашица, Грковци, Црни Луг, Јаруга, Пржине, Казанци, Сајковић, Губин, Прово, и Чапразлије. Пред офанзивом здружених Хрватских војних снага овај живаљ се исељава, а села су спаљена.

Након Другог свјетског рата из Доњег поља почела је миграција, што је узроковало разводњавање народног и породичног предања, које се усмено преносило са генерације на генерације.

Код неких родова предање задире у даљу прошлост. То се углавном односи на оне родове који су се доселили у овај крај из околине Врлике и још неких крајева.

Испитивања 60-их година говоре да овај народ зна како су му претци често бјежали у Далмацију и опет се враћали на своја огњишта. У народу се спомиње бјежање због харања куге, за што постоје историјски документи, а постоје основане тврдње, да је било привременог бјежања пред налетом Турака, који су овај крај до темеља рушили, палили и пљачкали.

Неки истраживачи тврде да су старосједеоци у Доњем пољу само они који никад нису бјежали из свог села и овдје спомињу род Докић из Врбице.

Највећи број овог живља је досељен из Далмације у данашња села Доњег Ливањског поља. Према неким подацима, 107 родова или 58,8 % је далматинског поријекла. Према тврдњи и испитивању које је провео Марио Петрић за потребе Земаљског музеја у Сарајеву 1960/61. године, ово становништво води поријекло од србских досељеника, који су у Врличку и Книнску крајину доселили у XV и XVI вијеку и касније.

Највеће сеобе спомињу се почетком XVI вијека, од 1523. до 1527. године, када је по наређењу Турака пресељено у Книнску крајину, Буковицу и Котаре неколико хиљада србских породица из Босне и Херцеговине и старе Србије. И након Карловачког мира 1699. године, наводи се податак о насељавању србског становништва у околину Врлике.

Пут досељавања из врличке околине у данашња села Доњег Ливањског поља, тврде, да је ишао преко Динаре на село Губин. Може се ово узети као тачно, али је познато и то, да је свако село имало неки свој пријеки пут, којим је неко и некада туда пролазио, куда су пролазиле разне трговачке караване.

Другу групу чине досељеници из западне и сјеверозападне Босне. Овима припада 43 рода или 23,4 %.

Углавном треба рећи да су била национално мјешана села: Чапразлије, Челебић, Прилука, Сухача, Застиње, Губер, Грборези, Раповине, Жабљак, Поточани, Била, Смрчани, Голињево, Рујани, Лиштани, Оџак, ... У овим селима живаљ је страдао током Другог свјетског рата. За највећи дио породица је отежано испитивање поријекла.

До краја Првог свјетског рата није било неких посебних исељавања овог живља у друге крајеве, а послије Другог свјетског рата било је битних помјерања узрокованих посљедицама рата.

 
ПРЕЗИМЕНА И ПОРОДИЦЕ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
уторак, 29 март 2011 18:08

Уписом у књиге рођених, те даљним уписима у службена акта презименом смо уведени у друштво. По њему се зна да постојимо, гдје живимо, чији смо и коме припадамо. По презимену ће се знати да смо једном постојали и коме смо припадали. По њему се зна какви смо сада. Какви смо некада били сакупљало се и концентрисало у слику, у садржај нашег презимена које је смјештено у меморију у угодна или неугодна сјећања наших правих или посредних познаваоца. Сва добра или лоша сјећања на нас садржана су у нашим презименима. То је једна од важних њихових одлика.

Цијело наше знање о неком, акумулирано је у презимену тога лица као у жижи. Што га боље познајемо, садржај његовог презимена је богатији. Презименом идентификујемо тачно одређено лице у мноштву других људи. Тако нам је то од родилишта, кроз цио живот, до почивалишта.

Кроз презимена се даду видјети елементи обичајног права: наслијеђивање имена предака, како би се именом и презименом чувао редослијед у наслијеђивању. Отуда је један од разлога што су се веселили више рођењу сина него кћери. Он им је презименом продуживао трајање рода и паљење ватре на кућном огњишту.

Код презимена се често види вјерска и национална припадност, оне се редовно не подударају и није их упутно изједначавати.

Што се тиче већине презимена код народа ливањске регије, она су нам један од најсигурнијих извора и путева за истраживање поријекла родова, који овдје живе или су некада живјели.

 

LAST_UPDATED2
 
ПОСТ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
недеља, 06 март 2011 19:49

"А кад постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно." (Мт.6,16-18).

 

LAST_UPDATED2
 
ПРАВОСЛАВНИ ОДГОВОР ПРОТЕСТАНТИМА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
субота, 05 март 2011 19:14

ПРАВОСЛАВНИ ОДГОВОР НА ОСНОВНЕ ЗАБЛУДЕ ПРОТЕСТАНАТА

 

ОТУЂЕНИ ХРИШЋАНИ

Према најновијој статистици данас у свету има око 1,95 милијарди хришћана. Али више од половине њих отуђени су од Христа Богочовека. Крајњи домет у томе достигли су протестанти разних деноминација и секташи који су се из њих изродили. Због отуђености од Христа у животу и учењу, њихове верске организације треба сматрати потпуно новим религијама у односу на изворно, православно хришћанство, за које би се могло рећи да им је ово само далеко историјско полазиште.

 

LAST_UPDATED2
 
КАКО ДОЧЕКУЈЕМО БОЖИЋ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
уторак, 04 јануар 2011 12:54

 

Стиже нам Божић. Христос се рађа. Господ походи народ свој. Бог силази са неба и очовечује се, да би човек могао да се обожи. Спаситељ полази ка Голготи у сусрет свом страдању, да би човеку даровао победу над смрћу и вечно спасење. Христос се спушта на земљу да би човеку приближио – небо. Стиже нам Божић, како га ми дочекујемо?

LAST_UPDATED2
 
<< Почетак < Претходна 61 62 63 64 65 66 Следећа > Крај >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

Видео

Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

Челебић - Гнијездо и порклетство

 

 

 

 

 

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM