Select Your Language

Browse this website in:
РЈЕЧНИК ЦРКВЕНИХ ПОЈМОВА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
четвртак, 28 октобар 2010 16:29

ГЛОСАР РЕЛИГИЈСКИХ ПОЈМОВА

- ПРАВОСЛАВНИ ГЛОСАР –

 

LAST_UPDATED2
 
ПОТОЧАНИ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
недеља, 10 октобар 2010 06:57

 

 

Поточани су село смештено у веома лепом крашком пределу општине Ливно. На путу од Ливна према Купресу, на шестом километру са леве стране простире се ово село богато изворима живе воде, по којима је и добило име. Потоци: Брина, Баре, Правануша, Јевра, Слануша и Врбовник, нарочито у кишном периоду сливају се кроз ово село. Географски  је прилично раштркано, груписано по засеоцима: Далићи, Михаљевићи, Мишићи, Перише, Лозанчићи, Ћубелушићи.

Припода је била шкрта у даровању; камена и воде у изобиљу али плодних њива смо колико су вредне руке ових становника искрчиле и отеле од камена. Клима је права планинска, са кратким летима и дугим, хладним зимама. Камене су куће и ограде око поседа. Тако је било све до 60-тих година XX века када је велики број радно способих мушкараца отишао у Немачку у жељи да победи сиромаштво. Богатство се мерило хектарима њива и ливада, радило се ручно, орало плугом који су вукли коњи а управњао човек. Жито се косило ручно, правили се снопови а врло са коњима. Коњем су се добављала и дрва са круга. Свако домаћинство имало је овце, краву и понеко по два коња. Сиромашнији су имали свега у мањем броју.

Од давнина у Поточанимa су живели Срби, православне вере. Данас их нема. Последњи становник, Босиљка Јагодић,протерана је 1992 године, на почетку рата. О Јагодићима и осталим становницима православне вере желим да пишем.

Када на шестом километру поменутог пута скренете лево, уз благи превој Катарина, стижете у заселак ушушкан каменим Грацом као крагном.На центру је до 90-тих година прошлог века поносно стајала камена кула, некад власништво Турака, али у IX и XX веку њен власник је био Перо Јагодић. Његов син Војин кулу је продао комшији Звонки Михаљевићу. Ова историјски вредна грађевина некада је имала четири спрата. Непосредно пред други светски рат, Перо Јагодић је један спрат разидао и од камена направио кућу брату Ники. Благоја Јагодић као најстарији живи становник, рођен у овом селу, сећа се да је његов отац Јаков помагао браћи у овим граћевинским радовима, и како су клесали камен, штитећи се заштитним наочалима које је Јаков донео из Инзбрука у Аустрији.

Велика је штета што је порушена ова, некад велелепна кула. Поткрепила би историјске чињенице да су Јагодићи били веома цењена и богата породица у време Аустро-угарске владавине у овим крајевима. Наиме у књизи С.Ердељеновића "Срби у Банату'' међу 118 породица које су добиле Млетачко и Аустроугарско племство налазе се и Јагодићи. Да није тако зар би становали у четвороспратној каменој кули и око ње? У склопу ове импресивне грађевине која је некада имала и воду, живео је и Митар Јагодић са супругом Јањом, три сина и три кћери. Оно што је интересантно да су двојица синова имали име Јово и Бранко што је код презимена Јагодић доста често. Чак и Јагодићи са простора Лике и Војводине обавезно имају Јову и Бранка.

Знам да је статистика најбезболнија, јер људе своди на бројке. Али када ти људи имају лице онда се ствари усложњавају. Желим да лица бивших становника оживим кроз сећање на њих, јер су то били честити и вредни људи. Да је све ово сећање истинито, Бог ми је сведок. Намере друге немам.

У селу Поточани 1941. године живео је 71 становник, православне вере. Од тога 33 женског пола и 38 мушкога пола. Од тога је 22 мушкарца зверски убијено од стране усташке тако зване НДХ. Осамнаест одраслих мушкараца погубљено је на стратишту у Прологу, а Нико Јагодић са сином Спасојем и два сестрића Милисав Милорадом и Душком ухватиле су усташе на Боровој глави, у јуну 1941. године док су косили ливаде и погубили у Шуици. Изузев Нике ова тројица су били двадесетогодишњаци и неожењени. У рату су стрељали Немци и усташе, Анђу Јагодић, која је била партизански одборник и мајка четворо деце, а њен муж Перо убијен је у Прологу. Њену егзекуцију мој тата је гледао лично, јер се затекао чувајући овце изнад села и данас се сећа како су, кад је пао мрак несрећне удовице копале гроб и сахраниле Анђу у гробље, а њена ћеркица Кова која је била беба и сисала мајку, умрла од тифуса мало после тога. Остало троје деце су одрасли по домовима за ратну сирочад и живи су.

После рата, играјући се са заосталом бомбом, а коју су нашла неопрезна деца, страдали су мој ујак Гојко Јагодић, Илија и Лука Милисав, браћа рођена, Милорадова и Душкова који су већ убијени у Шуици. Ојађеној мајци Стани за заклетву није остао ниједан од четворице синова. Живела је са ћеркама Аном и Драгом и умрла 1963. године и сахрањена у њеним родним Поточанима.

 

LAST_UPDATED2
 
НАЈРУЖНИЈИ ОБИЧАЈ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
субота, 02 октобар 2010 21:35

Има код нашег народа један врло рђав и ружан обичај, а то је псовање. Истина, псују и други народи, али горе од нашег народа не псује нико на свету. Обично људи из других народа псују или руже то, што је за њих најмржије и одвратно, док наш народ ружи чак и оно, што за њега треба да буде најсветије и најпоштованије. Зар ми не чујемо скоро на сваком кораку, како поједини људи псују мајку и самoга Бога.

LAST_UPDATED2
 
БРОЈАНИЦА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
недеља, 26 септембар 2010 22:31

 

По предању, бројаница је настала, тако што је један монах желео да направи вунену бројаницу да би одбројавао молитве. Али, ђаво му је стално развезивао чвориће. Једном му је дошaо анђео и научио га да прави чвор са седам преплетених крстова. Овај чвор ђаво није могао развезати.

Бројаница се користи за кратке молитве које се понављају и њима се допуњују молитве које се редовно читају. Она помаже да се усредсреди на речи молитве како мисли не би лутале. Дакле, пре него што почнете молитву, сконцентришите се, узмите бројаницу у леву руку, десном руком прекрстите се и одбројавајте сваку молитву по једним чворићем.

Најчешћа је молитва Господа Исуса Христа: "Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј ме грешнога", или молитва Пресветој Богородици: "Пресвета Богородице, спаси нас", или молитва светитељу: "Свети (име) моли Бога за нас".

Стална употреба бројанице трба да је по благослову свештеника, иначе може бити опасно сам се упуштати у дубине ове молитве. Сталним понављањем имена Господа Исуса Христа, сам Господ улази у срце које мора бити за то спремно. Током молитве не сме се препуштати маштању и умишљању. Молитва ће бити плодна само ако је допуњују дела вјере.

Према бројаници трба да имамо поштовање. Она се може освештати и не треба је користити као украс. Особа која их прави у исто време треба да се моли. Мале бројанице имају 33 чворића, средње 50, а велике 100 и 300.

Нека би, Бог дао да ово кратко сазнање о бројаници буде сваком читаоцу на духовну корист и спасење душе.

свештеник Жељко Ђурица

 

LAST_UPDATED2
 
ДРУГИ ДОЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
субота, 25 септембар 2010 20:46

Када у личности и делатности Антихриста зло буде на врхунцу своје стравичне моћи и власти, доћи ће Господ Христос у неописивој слави и сили Свога Богочовечанског добра. То ће бити највеличанственији тренутак у историји земље: сусрет апсолутног Богочовечанског добра, оличеног у Господу Христу, са апсолутним Ďавочовечанским злом, оличеним у Антихристу. Тада ће Господ Христос бити толико надмоћнији од Антихриста, да меĎу њима борбе ни бити неће, јер ће Господ самом појавом Својом убити Антихриста и искоренити и њега и његово зло светлошћу доласка Свог. Тиме ће се окончати дуга историјска борба Божанског добра и сатанског зла кроз тела људска на попришту ове помрачене звезде Божије, и завршити садашњи временско-просторни поредак живота и твари. Зато се у Светом Откривењу овај дан по преимућству назива даном Господа нашега Исуса Христа, даном Христовим, даном Господњим. Као што је време ушло у постојање светлошћу првог дана Божјег, тако ће и завршити своје постајање светлошћу последњег дана Божијег. Обућен светлошћу као ризом, Господ Исус ће доћи у таквој сили и слави, какво око људско видело није, ни ухо чуло, нити срце људско наслутило. То ће бити потпуно, свесавршена слава Тројичног Божанства, јер су пресвета уста спаситељева изрекла да ће Он доћи "у слави Својој и Очевој и Светих АнĎела". Јер је слава Очева и исто време и Његова. Као Јединородни Син Божији, Он је у свему раван Оцу; и све што има Отац његово је: Његова је и предвечна Божанска слава. За првог доласка Свог, смирени Господ Исус скривао је ту предвечну Божанску славу Своју завесом тела свог многострадалног; но при другом доласку Свом Он ће ту Божанску славу показати кроз прослављено тело Своје. Јер Он, вечни Син Божији, оваплочењем је постао Син Човечији, и остаће такав за навек. Зато говорећи о другом доласку Свом, Господ Исус непрестано наглашава богочовечански карактер Личности своје: Доћи ће Син Човечији у слави Оца свога са анђелима светим; доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети анĎели са њим, и сешће на престо славе своје; и угледаће Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом. -

Пошто ће при другом доласку господ Исус Христос открити своју неизрециву силу и сјај Божанства Свог и искупитељског подвига Свог, то се овај долазак Његов и назива у Светом Писму откривењем - ΄η άποκάληψις - Господа нашега Исуса Христа, откривењем славе Његове. Непосредни сигнал другог доласка Спаситељевог биће појава крста на небу, као симбола спасења нашег, као знака искупитељског подвига Спасовог: Тада ће се показати знак Сина Човечијег на небу. Свети Златоуст благовести: Тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу, тојест крст, који је светлији од сунца. Јер сунце се помрачује и скрива, а крст се јавља; он се не би јавио када не би био далеко светлији од сунчаних зракова. Но ради чега се јавља овај знак? Ради тога да потпуно посрами бестидност Јевреја. Јер ће Христос доћи на овај Суд, имајући највеће оправдње - крст, показујући не само ране него и срамну смрт. И сви ће тада распознати у крсту знак Христов, и проплакаће сва племена на земљи: проплакаће верни од радости и усхићења што им се остварила нада; проплакаће неверни од туге и очајања што нису поверовали у спасоносност крста Господњег него су га сматрали саблазном и безумљем. И одмах за крстом јавиће се сам Господ Исус, и сви ће угледати Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом. Угледаће оног истог историјског Исуса, оваплоћеног Бога, Богочовека, Сина Човечијега, за кога су анĎели при вазнесењу рекли: Овај Исус, који се од вас узе на небо, тако ће доћи као што видесте да иде на небо. Тада ће богочовечанска стварност Личности Спаситељеве бити очигледна за све људе, па и за оне који су Га на земљи осудили на смрт и распели. И сви ће земнородни увидети јасно да Бог узвиси Исуса, и дарова Му име које је веће од сваког имена, и поклониће Му се свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом, и сваки ће језик признати да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца. Божанска слава Спаситељева при другом доласку Његовом, не може се описати никаквим језиком, ни људским ни анђелским. Сва слава неба, и небеса над небесима, јавиће се тада на земљи. Са Њим ће доћи сви свети анĎели, јер је сам Господ обећао: Доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети анђели с Њим. Неотступно верне слуге Спасове, анђели ће га пратити и при другом доласку Његовом, који ће бити као муња, и зато видљив за све и одасвуд. А муњу, ко може пратити, ако не анђели? Ко може служити таквоме Богу и Господу, који долази као муња, ако не анђели? Стога свети Апостол благовести: Сам ће Господ са заповешћу, кад се заори глас арханĎелов и затруби труба Божија, сићи с неба. Господ ће првом арханђелу, Светом Архистратигу Михаилу, том чувару народа Божјег, издати заповест о васкрсењу мртвих и Суду; он ће је објавити осталим небеским војницима, који ће је помоћу труба Божијих обзнанити свима бићима неба и земље, од краја до краја небеса. И сви ће, живи и мртви, изаћи у сусрет Господу; и сам ће Господ у последњој труби сићи с неба.

Ова богооткривена истина о другом доласку Господа Христа сачињава један од главних догмата богочовечанске вере Христове, који је Црква одувек уносила у своје Симболе, и његову неопходност за наше спасење одогматила на сва времена уневши га у васељенски Никео-цариградски Символ вере, благовестећи о васкрслом и вазнесеном Господу Исусу: да ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја.

Објашњавајући ову вечну истину вере православне, свети Оци су говорили: "Ми проповедамо не само један долазак Христов него и други, који ће бити далеко славнији од првог. Јер при првом Он је показао Своје трпљење, а при другом - носиће круну Божанског Царства. При првом доласку Он је лежао у јаслима, повијен пеленама; при другом - Он ће се оденути светлошћу као одећом (Пс 103:2). При првом доласку претрпео је крст не марећи за срамоту; при другом - доћи ће у слави, праћен анĎелском војском. Ми се стога не задржавамо на првом доласку само, него и други очекујемо... Доћи ће Спаситељ не да му поново суде него да суди онима који су Га осудили. Он, који је некада ћутао када су Му судили, потсетиће законопреступнике који су при крсту показали дрскост своју, и рећи: Ви сте то чинили, ја ћутах. Онда је Спас дошао ради домостроја спасења - δι οίκονομιαν -, поукама учећи људе, а тада ће се они по неопходности, макар и не хтели, покорити Његовом царству." (ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ III. Стр 778-782.)

 

LAST_UPDATED2
 
<< Почетак < Претходна 51 52 53 54 55 56 Следећа > Крај >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

Видео


Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

Челебић - Гнијездо и порклетство

 

 

 

 

 

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM