FRA MARKO GELO (1950-2009)  

    У среду 26. августа 2009. године, на гробљу (свети Миховил) на Горици, сахрањен је фра Марко Гело. Мису задушницу предводио је у 14 часова бањалучки бискуп Фрањо Комарица, у храму светог Петра и Павла, на Горици, у Ливну. На миси су присуствовали фрањевци, остали свећеници, православни свештеници, те многобројни вјерници и пријатељи покојног фра Марка.
    За православне ливњаке фра Марко ће остати у сјећању као човјек који је "свима био све". Знао је цијенити свакога човјека али исто тако и све оно што је томе човјеку важно и свето. Памтиће га по томе што је у најтежим временима спасио и сачувао велико културно наслеђе цркве Успенија Пресвете Богородице у Ливну (многобројне и непроцјењиве иконе, књиге и остале црквене вриједности).
    Нека Господ узврати својим милосрђем и љубављу, за све оно што је фра Марко учинио у овоземљаском животу.  

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

  ПАРАСТОС ЗА НЕВИНЕ ЖРТВЕ

 У храму Свете Тројице у Бањалуци сутра ће бити служен парастос за 3 500 невиних српских жртава усташког злочина геноцида у ливањском крају почињеног 1941. и 1942. године.

Парастос ће служити ливањски парох Жељко Ђурица, као и претходних година, прво у Бањалуци, а сутрадан у цркви спомен-костурнициу Ливну.    Поред масовног покоља 350 Срба у згради основне школе у Челебићу, Голињеву и у Доњим Рујанима, гдје је за један дан затрто све што је српско, усташе су на Огњену Марију 1941. на највећем стратишту у селу Пролог на најсвирепији начин уморили више од 500 Срба из Ливна, Губера и околних села.

   У августу 1991. године чланови Удружења потомака жртава усташког злочина геноцида обавили су ексхумације и мошти невиних српских страдалника из стратишта у Прологу и јамама Доњи Рујани сахранили у крипту у порти цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну.

   Тачно годину дана касније, у августу 1992. године, минирана је крипта и запаљен звоник цркве Успења Пресвете Богородице, једног од најстаријих православних храмова у БиХ, која ове године обиљежава 150 година од изградње у вријеме турске владавине.  

   "Од 4.000 Срба колико их је живјело у општини Ливно, прије посљедњег рата на овим просторима, данас има неколико стотина, а парастосу невиним у Бањалуци у посљедње вријеме присуствује велики број избјеглих Срба из Ливна који су на овим просторима нашли уточиште", ракао је Срни предсједник Удружења Милован Лаганин.Парастос ће бити служен сутра у 18.30 часова.

БАЊАЛУКА, 28. ЈУЛА /СРНА/

           Зборник радова и избор из поезије свештеника, пјесника и дипломате Јована Сундечића управо је изашао из штампе. Издавач је НУБ Републике Српске. Овај зборник је резултат рада научног скупа који је по нашем благослову успјешно одржан у Новембру 2007. године у Бања Луци, а завршен свечаном академијом у Лијевну.
Зборник је приредио г. Душко Певуља, а издавач је Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука. Посебну захвалност исказујемо проф. Др. Бранку Докићу и Организационом одбору Научног скупа на уложеном труду око издавања овог Зборника.

Историја је некад тако немилосрдна према неким људима, народима и њиховом дјелу. Тако се поиграла и са племенитим протом Јованом Сундечићем. Мрак заборава био је у потпуности сакрио личност и значајно дјело некада великог проте Сундечића. Али, заборав није пао само на њега, него на свеукупно Лијевно и допринос племенитих лијевљана историји, култури и достојанству Српског народа. Била је то велика неправда. А заборављање великих и племенитих људи и њихових идеја увјек се завршавају трагичним последицама. Управо то нас је инспирисало да кроз један научни скуп освјежимо сјећање на њега, на његову предивну поезију пуну зова и вапаја за љубави међу браћом, међу људима и народима. Нажалост, није било ни времена и могућности да се још свестраније освјетли књижевни опус проте Јована. Посебно је изазовно проучавање његове хуманистичке мисли и акција. Нека ово буде добар почетак за нова истраживања и писања о проти Сундечићу. Конструкција зборника је за сваку похвалу. У првом дијелу су обраћања неких од учесника научног скупа (еп. Хризостома, Бранка Докића и Ранка Рисојевића). У другом дијелу су тематски радови учесника Симпосиона (Т. Ракић, академик Д. Мартиновић, Л. Шекара, Г. Максимовић, Д. Пеуља и Ј. Бабић). У трећем дијелу су прештампани радови Х. Бадалића, М. Цара и Д. Иванића. Четврти дио преставља својеврсну антологију Сундечићевих пјесама.


Еп.Хризостом,бих-петр.