У Музеју Републике Српске у Бањалуци 26.октобра ће, поводом обиљежавања 150. годишњице од изградње цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну, бити отворена изложба рестаурираних икона из овог храма. У оквиру вишедневне манифестације обиљежавања овог јубилеја, Музеј РС припремио је вриједну изложбу икона из овог старог православног храма, које су у бањалучком музеју посљедих година биле чуване, а потом и рестауриране. Изложбу ће сутра (24. октобра) у 19.30 часова отворити епископ бихаћко-петровачки Хризостом и предсједник Одбора за обиљежавање овог великог јубилеја ливањске цркве Бранко Докић, а о умјетничкој и историјској вриједности икона говориће Љиљана Шево, директор Завода за заштиту културно-историјских споменика РС. Уочи протеклог рата, Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну посједовала је више од осамдесет икона, које су својом историјском и духовном вриједношћу, овај православни храм сврстале међу три најбогатије православне цркве у БиХ, настале у периоду од 15. до 19. вијека.

МАНАСТИР ВРБИЦА НА СРЕД ЛИВАЊСКОГ ПОЉА

Oктобарских дана врше се свеобухватни санациони радови на храму Силаска Светога Духа на апостоле у селу Врбица, Општина Лијевно, као и на парохијској кући. Одлуком Епископа бихаћко-петровачког г.Хризостома црква у Врбици са обновљеним парохијским домом проглашена је МАНАСТИРОМ. Тако је, иако још у повоју, манастир Врбица 5, (пети) манастир у Епархији бихаћко-петровачкој. Идуће, 2010.године очекује се званично проглашење манастира, а то подразумјева доношење и усвајање односних одлука и докумената, као што је манастирски типик, ... идр.

Приликом реконструкције парохијске куће, сада конака манастира, откривене су камене плоче на којима пише за вријеме којих јеромонаха (калуђера) је подигнут конак, односно обнављан. То несумњиво свједочи да су парохију врбичку у ранија времена опслуживали монаси. Одаклен су они долазила и ко су били то ће се даљним истраживањем показати. Све до 1933.године, тј. до доношења Устава СП Цркве парохија врбичка припадала је Митрополији дабробосанској, а од 1933. до 1990.године била је у саставу Епархије далматинске, те од 1990. године у саставу Епархије бихаћко-петровачке. Уочи самога грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992.г.) храм је био у потпуности обновљен и освећен чином обновљена. Том приликом постављене су и освећене нове иконе,- рад иконописне школе манастира Жиче.

На жалост, 1994. године војска Републике Хрватске и припадници ХВО-а окупирали су село Врбицу и већи дио Лијевљанског поља. Том приликом црква је запаљена и све њене драгоцјености, осим икона, које је прије паљења храма успио извући данас већ покојни фра Марко Гело, фрањевац из Лијевна, које је послије рата иконе предао Епархији бихаћко-петровачкој, а које се данас чувају у Манастиру Рмњу. Ових дана биће пренесене поново сада већ у манастир Врбицу, ако Бог да. Дуги низ година, захваљујући бившем, а сада већ покојном, пароху врбичком Војиславу Шешуму, парохијски дом је својевремено претворен у сеоску основну школу. Иако је парохијски дом био под закупом (рентом) Управа школе, потпогнута локалним комунистима и непријатељима Цркве хтјела је отети овај конак. Тако 2000/01.године када је захваљујући КАНАЂАНКИ Госпођи Марији, чији је пок.муж Марк као припадник канадског батољона СФОР-а службовао у Врбици, обновљен конак, а дјелимично и црква, Управа школе из Лијевна тврдила да је то школски. Захваљујући овјереним уговорима о закупу и откривеним плочама Епархија бихаћко-петровачка успјела је ући у свој посјед.

Богољуб-Р

ПРАЗНИК СВЕТЕ МАРИЈЕ МАГДАЛИНЕ - БЛАГЕ МАРИЈЕ

         Врбица, 4.август 2009. - Приликом васкршњег богслужења у СПЦ Силаска светог Духа на апостоле у Врбици, разговарали смо са вјерницима-повратницима парохије врбичке и са онима који се из разних разлога нису вратили на своје огњиште али долазе у свој родни крај и обилазе га, те смо напоменули да би било добро да се једном годишње окупимо око своје цркве ради дружења али и других планова ако Бог да, како би смо сачували свој родни крај, своје огњиште и своју цркву од заборава и корова.

         Пред Илиндан смо се договорили да то буде сваке године трећи дан по Илиндану на празник Свете Марије Магдалине – Благе Марије. И заиста, не планирајући много за прву годину нашег окупљања, можемо рећи да је све протекло у најбољем реду. Дан смо започели богослужењем у Цркви а касније се уз играње балота, фудбала, уз пјесму и разговор остало све до вечери када нас је опоменула киша да је за тај дан било доста и да свакако постоји и друга прилика коју не смијемо пропустити. Користећи ову прилику, све оне који имају жељу а нису знали за ово окупљање или су били спрјечени да дођу, позивамо, догодине да се организују и дођу како би смо се окупили у још већем броју.

парох-администратор врбички,
Протојереј Жељко Ђурица