Select Your Language

Browse this website in:
ПРЕЗИМЕНА И ПОРОДИЦЕ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
уторак, 29 март 2011 18:08

Уписом у књиге рођених, те даљним уписима у службена акта презименом смо уведени у друштво. По њему се зна да постојимо, гдје живимо, чији смо и коме припадамо. По презимену ће се знати да смо једном постојали и коме смо припадали. По њему се зна какви смо сада. Какви смо некада били сакупљало се и концентрисало у слику, у садржај нашег презимена које је смјештено у меморију у угодна или неугодна сјећања наших правих или посредних познаваоца. Сва добра или лоша сјећања на нас садржана су у нашим презименима. То је једна од важних њихових одлика.

Цијело наше знање о неком, акумулирано је у презимену тога лица као у жижи. Што га боље познајемо, садржај његовог презимена је богатији. Презименом идентификујемо тачно одређено лице у мноштву других људи. Тако нам је то од родилишта, кроз цио живот, до почивалишта.

Кроз презимена се даду видјети елементи обичајног права: наслијеђивање имена предака, како би се именом и презименом чувао редослијед у наслијеђивању. Отуда је један од разлога што су се веселили више рођењу сина него кћери. Он им је презименом продуживао трајање рода и паљење ватре на кућном огњишту.

Код презимена се често види вјерска и национална припадност, оне се редовно не подударају и није их упутно изједначавати.

Што се тиче већине презимена код народа ливањске регије, она су нам један од најсигурнијих извора и путева за истраживање поријекла родова, који овдје живе или су некада живјели.

 

LAST_UPDATED2
 
ЖЕНАМА У 21. ВЕКУ, ЉУБИЦА РАДЕТА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
среда, 17 новембар 2010 07:22

ЖЕНЕ 20-ОГ ВЕКА

 

Велики српски песник Матија Бећковић у својој песми" Косово поље" каже:" Краду ми памћење, скраћују ми прошлост, отимају векове, пале ми тапије и затиру постојање"

Ми,православни Срби из Ливна и ливањских села као да желимо да живимо по рецепту оних који  овај рецепт написаше крвљу наших предака. Жеља ми није да осудим ниједног појединца друге вере и нације. Само желим да са другим посетиоцима сајта поделим оно што су мени причале моје баке, тетке, мајка и отац.

LAST_UPDATED2
 
ПОТОЧАНИ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
недеља, 10 октобар 2010 06:57

 

 

Поточани су село смештено у веома лепом крашком пределу општине Ливно. На путу од Ливна према Купресу, на шестом километру са леве стране простире се ово село богато изворима живе воде, по којима је и добило име. Потоци: Брина, Баре, Правануша, Јевра, Слануша и Врбовник, нарочито у кишном периоду сливају се кроз ово село. Географски  је прилично раштркано, груписано по засеоцима: Далићи, Михаљевићи, Мишићи, Перише, Лозанчићи, Ћубелушићи.

Припода је била шкрта у даровању; камена и воде у изобиљу али плодних њива смо колико су вредне руке ових становника искрчиле и отеле од камена. Клима је права планинска, са кратким летима и дугим, хладним зимама. Камене су куће и ограде око поседа. Тако је било све до 60-тих година XX века када је велики број радно способих мушкараца отишао у Немачку у жељи да победи сиромаштво. Богатство се мерило хектарима њива и ливада, радило се ручно, орало плугом који су вукли коњи а управњао човек. Жито се косило ручно, правили се снопови а врло са коњима. Коњем су се добављала и дрва са круга. Свако домаћинство имало је овце, краву и понеко по два коња. Сиромашнији су имали свега у мањем броју.

Од давнина у Поточанимa су живели Срби, православне вере. Данас их нема. Последњи становник, Босиљка Јагодић,протерана је 1992 године, на почетку рата. О Јагодићима и осталим становницима православне вере желим да пишем.

Када на шестом километру поменутог пута скренете лево, уз благи превој Катарина, стижете у заселак ушушкан каменим Грацом као крагном.На центру је до 90-тих година прошлог века поносно стајала камена кула, некад власништво Турака, али у IX и XX веку њен власник је био Перо Јагодић. Његов син Војин кулу је продао комшији Звонки Михаљевићу. Ова историјски вредна грађевина некада је имала четири спрата. Непосредно пред други светски рат, Перо Јагодић је један спрат разидао и од камена направио кућу брату Ники. Благоја Јагодић као најстарији живи становник, рођен у овом селу, сећа се да је његов отац Јаков помагао браћи у овим граћевинским радовима, и како су клесали камен, штитећи се заштитним наочалима које је Јаков донео из Инзбрука у Аустрији.

Велика је штета што је порушена ова, некад велелепна кула. Поткрепила би историјске чињенице да су Јагодићи били веома цењена и богата породица у време Аустро-угарске владавине у овим крајевима. Наиме у књизи С.Ердељеновића "Срби у Банату'' међу 118 породица које су добиле Млетачко и Аустроугарско племство налазе се и Јагодићи. Да није тако зар би становали у четвороспратној каменој кули и око ње? У склопу ове импресивне грађевине која је некада имала и воду, живео је и Митар Јагодић са супругом Јањом, три сина и три кћери. Оно што је интересантно да су двојица синова имали име Јово и Бранко што је код презимена Јагодић доста често. Чак и Јагодићи са простора Лике и Војводине обавезно имају Јову и Бранка.

Знам да је статистика најбезболнија, јер људе своди на бројке. Али када ти људи имају лице онда се ствари усложњавају. Желим да лица бивших становника оживим кроз сећање на њих, јер су то били честити и вредни људи. Да је све ово сећање истинито, Бог ми је сведок. Намере друге немам.

У селу Поточани 1941. године живео је 71 становник, православне вере. Од тога 33 женског пола и 38 мушкога пола. Од тога је 22 мушкарца зверски убијено од стране усташке тако зване НДХ. Осамнаест одраслих мушкараца погубљено је на стратишту у Прологу, а Нико Јагодић са сином Спасојем и два сестрића Милисав Милорадом и Душком ухватиле су усташе на Боровој глави, у јуну 1941. године док су косили ливаде и погубили у Шуици. Изузев Нике ова тројица су били двадесетогодишњаци и неожењени. У рату су стрељали Немци и усташе, Анђу Јагодић, која је била партизански одборник и мајка четворо деце, а њен муж Перо убијен је у Прологу. Њену егзекуцију мој тата је гледао лично, јер се затекао чувајући овце изнад села и данас се сећа како су, кад је пао мрак несрећне удовице копале гроб и сахраниле Анђу у гробље, а њена ћеркица Кова која је била беба и сисала мајку, умрла од тифуса мало после тога. Остало троје деце су одрасли по домовима за ратну сирочад и живи су.

После рата, играјући се са заосталом бомбом, а коју су нашла неопрезна деца, страдали су мој ујак Гојко Јагодић, Илија и Лука Милисав, браћа рођена, Милорадова и Душкова који су већ убијени у Шуици. Ојађеној мајци Стани за заклетву није остао ниједан од четворице синова. Живела је са ћеркама Аном и Драгом и умрла 1963. године и сахрањена у њеним родним Поточанима.

 

LAST_UPDATED2
 
ДОБРО ДОШЛИ! ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
среда, 15 септембар 2010 07:30

ПОМАЖЕ БОГ,

драги пријатељи и посјетиоци нашег сајта!

Сајт парохије лијевањске, (lijevno.com) посвећен је православним Србима, њиховим пријатељима и свим људима добре воље.

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома,

његов рад има за циљ, упознавње православне вјере, његовање и очување Српске историје, културе и традиције, те информисање о дешавањима у парохији и шире.

Желећи са вама подјелити духовну радост и свједочанста сачувана из прошлости, те отргнути од заборава непроцјењиву вриједност и животно искуство наших предака, позивамо вас да посјетите наш сајт и предлажемо размјену банера, линкова, и осталог садржаја.

С благословом Божијим,

Парох лијевањски

Протојереј Жељко Ђурица

LAST_UPDATED2
 
<< Почетак < Претходна 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Следећа > Крај >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

Видео

Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

Челебић - Гнијездо и порклетство

 

 

 

 

 

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM