Select Your Language

Browse this website in:
БАРБА ДРАЖА ОСТАО НА МОСТУ ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
уторак, 27 март 2012 20:46

 

Кукавички поступак капетана Франческа Скетина, који је међу првима напустио брод, васкрснуо сећање на витешки поступак капетана Николе Павловића с југословенског брода Братство

споменик Николи Павловићу

LAST_UPDATED2
 
ПОВОДОМ 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
четвртак, 24 новембар 2011 07:49

Ове 2011. године, навршава се 70 година од масовног страдања нашег Србског народа. Стравичан геноцид почео је у прољеће 1941. године и трајао је све до 1945. године.

Ми, вјерници Српске Православне Цркве, дужни смо да за сва времена, чувамо успомену и приносимо молитве Богу, за све наше православне Србе који мученички пострадаше.

 

LAST_UPDATED2
 
ГАВРИЛО ПРИНЦИП ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
понедељак, 14 новембар 2011 19:29

ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ

У Обљају, селу крај Босанског Грахова, 13/26. јула 1894. године, рођен је Гаврило Принцип, личност која је атентатом на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, на Видовдан 1914. године, обележила савремену и славну српску историју. Али, овај догађај је обележио и светску историју, као повод Првом светском рату, узрок распада монархије Аустро-Угарске и стварања нових држава (Југославије, Чехословачке, Мађарске) и поврћаја другим државама територија анектираних или окупираних од стране Турске и Аустро-Угарске... Догађај није заборављен, али његови актери јесу, неправедно, и то баш од стране народа који их је изнедрио. Они други, чија се клица назависности, самосталности и државности зачела баш у том догађају, никада га нису разумели.

LAST_UPDATED2
 
НЕКА СЕ ЗНА: Гордана Цветић-Достанић ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
уторак, 25 октобар 2011 14:17
РУЈАНСКИ КРСТ

Срби из Чапразлија, Горњих и Доњих Рујана и Лиштана верске обрде су пре Другог светског рата обављали у цркви DSC05509Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима. Већ на самом почетку оног свеопштег рата, 1941. године, црква је срушена и тако је њена судбина још једном нераскидиво везана са судбином њеног народа, стравично помореног исте те године. Нова власт нове „независне државе“, која се настојала решити својих грађана српског имена и православне вере, након помора више од 440 житеља ових села сматрала је непотребном и постојање њихове цркве. Малобројни Срби ових села, преостали након убистава у рату и поратног расељавања, годинама су обнављали разорена домаћинстава и попаљене куће. Из тих разлога, али и због утицаја тада владајуће комунистичке идеологије која није поштовала верска осећања и потребе становништва, обнови рујанске цркве приступило се тек 1972. године. Породица Боје Божице Маљковић је од ондашњег православног свештеника преузела на чување црквене ствари, иконе, одежде, али не и престони крст.
LAST_UPDATED2
 
СЕЛА И СТАНОВНИШТВО ПДФ Штампа Eл. пошта
Написао парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица   
уторак, 29 март 2011 18:18

Истраживачи етничког састава становништва Ливањског поља и ближе околице, биљеже да овде живе: Срби, Хрвати, Муслимани и Цигани.

До децембра 1994. године, србски живаљ је настањен у селима: Бојмунти, Радановци, Врбица, Богдаши, Бастаси, Нуглашица, Грковци, Црни Луг, Јаруга, Пржине, Казанци, Сајковић, Губин, Прово, и Чапразлије. Пред офанзивом здружених Хрватских војних снага овај живаљ се исељава, а села су спаљена.

Након Другог свјетског рата из Доњег поља почела је миграција, што је узроковало разводњавање народног и породичног предања, које се усмено преносило са генерације на генерације.

Код неких родова предање задире у даљу прошлост. То се углавном односи на оне родове који су се доселили у овај крај из околине Врлике и још неких крајева.

Испитивања 60-их година говоре да овај народ зна како су му претци често бјежали у Далмацију и опет се враћали на своја огњишта. У народу се спомиње бјежање због харања куге, за што постоје историјски документи, а постоје основане тврдње, да је било привременог бјежања пред налетом Турака, који су овај крај до темеља рушили, палили и пљачкали.

Неки истраживачи тврде да су старосједеоци у Доњем пољу само они који никад нису бјежали из свог села и овдје спомињу род Докић из Врбице.

Највећи број овог живља је досељен из Далмације у данашња села Доњег Ливањског поља. Према неким подацима, 107 родова или 58,8 % је далматинског поријекла. Према тврдњи и испитивању које је провео Марио Петрић за потребе Земаљског музеја у Сарајеву 1960/61. године, ово становништво води поријекло од србских досељеника, који су у Врличку и Книнску крајину доселили у XV и XVI вијеку и касније.

Највеће сеобе спомињу се почетком XVI вијека, од 1523. до 1527. године, када је по наређењу Турака пресељено у Книнску крајину, Буковицу и Котаре неколико хиљада србских породица из Босне и Херцеговине и старе Србије. И након Карловачког мира 1699. године, наводи се податак о насељавању србског становништва у околину Врлике.

Пут досељавања из врличке околине у данашња села Доњег Ливањског поља, тврде, да је ишао преко Динаре на село Губин. Може се ово узети као тачно, али је познато и то, да је свако село имало неки свој пријеки пут, којим је неко и некада туда пролазио, куда су пролазиле разне трговачке караване.

Другу групу чине досељеници из западне и сјеверозападне Босне. Овима припада 43 рода или 23,4 %.

Углавном треба рећи да су била национално мјешана села: Чапразлије, Челебић, Прилука, Сухача, Застиње, Губер, Грборези, Раповине, Жабљак, Поточани, Била, Смрчани, Голињево, Рујани, Лиштани, Оџак, ... У овим селима живаљ је страдао током Другог свјетског рата. За највећи дио породица је отежано испитивање поријекла.

До краја Првог свјетског рата није било неких посебних исељавања овог живља у друге крајеве, а послије Другог свјетског рата било је битних помјерања узрокованих посљедицама рата.

 
<< Почетак < Претходна 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Следећа > Крај >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Календар

crkveni_kalendar_5

Пошањите пријатељима

Share this post

Видео

Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

Челебић - Гнијездо и порклетство

 

 

 

 

 

2013

 

одабрани линкови

original solarflare design by CSO>LIVNO
lunarized by LIJEVNO TEAM