BANjA LUKA - Najopasnije dionice na putevima Srpske, na kojima se lani dogodilo najviše saobraćajnih nesreća bile su Nova Topola - Klašnice, Bijeljina-Glavičice, Klašnice-Prnjavor, Kula-Vraca i Karakaj-Drinjača.
BANjA LUKA - U policijskoj akciji "Svjetlost" provedenoj u vehabijskom selu Gornja Maoča kod Brčkog nije nađeno ni približno naoružanja koliko je očekivano, ali do danas nije jasno da li su vehabije poslije dojave iz Federalne policije oružje premjestile, ili sve lokacije nisu pretresene.
Na popisu beogradskih sutkinja koje sredinom prosinca prošle godine nisu prošle ponovni izbor bilo je i onih koje su se profesionalno bavile prostitucijom, otkrio je beogradski dnevnik Press, čiji je izvor blizak Visokom savjetu sudstva.
Obilježavanje 65. obljetnice mučeničke smrti 66 fratara Hercegovačke franjevačke provincije započelo je molitvom ispred skloništa u dvorištu Crkve, mjestu gdje je ubijeno i zapaljeno 12 fratara prije 65 godina, a nakon molitve i procesijom do crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije.
S jedne strane imate institucije koje trebaju funkcionirati na temelju zakona, a na drugoj paralelno zapovijedanje putem ljudi koji su na funkcijama, ali izvan pravila.
ДОБРО ДОШЛИ НА САЈТ ЛИЈЕВАЊСКИХ СРБА *ЛИЈЕВНО.ЦОМ*
ПРИЧА О БЛУДНОМ СИНУ
Написао Administrator
недеља, 31 јануар 2010 06:16
(И) рече: * човек неки имађаше два сина, И рече млађи од њих оцу: "Оче! Дај ми део имања што припада мени." И он им подели имање. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он поче оскудевати. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље; и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. А кад дође себи, рече: "Колико најамника у оца мога имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Уставши отићићу оцу своме, па ћу му рећи: Оче! сагреших небу и теби. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једног од најамника својих. И уставши отиде оцу своме. А кад је још подалеко био, углада га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. А син му рече: "Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим." А отац рече слугама својим: "Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше и нађе се." И стадоше се веселити.(А син његов старији беше у пољу и долазећи, када се приближи кући чу певање и играње. И дозвавши једног од слугу питаше: "Шта је то?" А он му рече: "Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено, што га је здрава дочекао." А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: "Ето служим те толико година, и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим; А када дође тај твој син који је расуо имање твоје с блудницама, заклао си му теле угојено." А он му рече: "Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се). (Лк.15,11-32.)
"Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: "Боже, Хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем." А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: "Боже, милостив буди мени грешноме!" Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се." (Лк.18,10-14)
(Данас нас Света Црква, браћо и сестре, приводи великој тајни хришћанске молитве. Шта је молитва? То је најчудеснија сила на земљи. То је највећи чудотворац у овоме свету, јер од човека она прави бесмртно биће, прави Анђела, прави Херувима. Молитва преображава човека у бескрајну, бесконачну силу. У молитви човек приноси себе Богу, даје себе Богу и лети свом душом ка Богу, свим срцем и свом снагом. Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина. Спојени - ето целог Јеванђеља! Ето свемоћне силе за победу над сваким грехом и смрћу, за задобијање живота вечног још овде на земљи. Ову истину је благовестио Господ речима: "Овај се род изгони само молитвом и постом". То значи сваки грех, сваки ђаво, свака нечистота, свака смрт изгони се молитвом и постом. Ради тога је Господ дошао у овај свет, ради тога је Он и донео Своје Свето Јеванђеље, Јеванђеље које је скрстио у два подвига, у две свете врлине: у молитву и пост.
"Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти; ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук граби овце и разгони их; А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. Ја сам пастир добри и познјем своје, и моје мене познају. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир." (Јн.10,9-16). (Свети Сава - школска слава! - гласи народна узречица. Ваистину је тако, браћо и сестре. Свети Сава је не само Светитељ, већ и Просветитељ српскога народа. Његовом заслугом Срби јесу народ Божји, народ који носи Христа у себи и који страда за Христа и правду Његову. Његовом заслугом и његових следбеника Срби имају своје писмо, своју културу, своје обичаје, своју светлу историју и све своје што води Богу и истини Божјој. Нема истинског добра које има Српски народ а да није проткано личношћу Светога Саве. Зато је Свети Сава толико слављен и поштован у српском народу. Да! Српски народ, док је српски, схватаће да је Свети Сава највећи Просветитељ српски и да је истинска просвета Христова, Христово Јеванђеље. Зато је истински просвећен онај човек - учи Свети Сава - који је праведан и добар и истинољубив и братољубив и свет и племенит. А све је то ако је Христољубив, од љубави према Христу у овоме свету. Због свега тога Свети Сава је наш идеал, идеал сваког правог Србина, идеал наше деце и наше омладине.
Чин устоличења новоизабраног Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Господина Иринеја, извршен је данас, у суботу, 23. јануара 2010. године, на крају саборне свете архијерејске Литургије у Саборном светоархангелском храму у Београду. Свету Архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење своје браће Архијереја, свештеника и ђакона, али и представника Руске и Грчке Цркве.
Светој Литургији су присуствовали апостолски нунције г. Орландо Антонини; надбискуп београдски г. Станислав Хочевар; реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем еф. Зилкић; муфтија србијански Мухамед еф. Јусуфспахић; представници Цркава и верских заједница у Србији; г-ђа Славица Ђукић-Дејановић, председница Скупштине Републике Србије; г. Мирко Цветковић, председник Владе Републике Србије; г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске; престолонаследник Александар Карађорђевић са супругом; проф. др Богољуб Шијаковић, министар вера у Влади Србије; г. Ивица Дачић, министар унутрашњих послова у Влади Србије; г. Драган Ђилас, градоначелник Београда; г. Млађан Ђорђевић, саветник Председника Републике Србије; г. Драган Чуровић, државни секретар у министарству вера Владе Србије.
"Велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја и нема речи способне да опева чудеса Твоја", пева у усхићењу псалмопојац Давид. Ваистину, ове речи поновиће свака душа која имало осећа присуство Божје у овоме свету. Данас посебно осећамо да Бог обитава међу нама; да се Он и данас као и пре скоро година спушта ка реци Јордану ка своме Претечи и тражи од њега да Га крсти; да Бог у лику човека улази у воду и сједињује Себе са сваким човеком и са свецелом материјом, претварајући је тиме у сасуд светлости, у светлосну материју која сва стреми ка радости и ка животу. Поново смо на почетку света. Поново стоји човек пред тајном бића. Поново човек на радосни начин осећа свет, његову лепоту и устројство као Божји дар. Поново човек благодари Богу. И управо тим благодарењем, том благодарном хвалом и радошћу човек постаје истински човек. Примивши крштење од Јована Крститеља, Христос је себе поистоветио са свим људима, са свима без изузетка, са грешницима, са свима онима којима је неопходан опроштај греха, духовна обнова и спасење.