27. Ниси познао да сам Ја у Оцу и Отац у Мени. (Јн. 14, 9–10) Зар не знаш да су за време молитве Отац, Син и Дух Свети у теби и ти у Њима?

* * *

26. Када ти током читања канона и акатиста Спаситељу и Божјој Мајци и канона Анђелу–чувару и приликом читања молитава ђаво буде нашаптавао и убацивао у срце: то није истина, у то не можеш веровати, није тако, и када ти буде отимао од срца снагу (истину) молитвених речи, тада буди као глув који не слуша, луд и безуман (Уп. Пс. 37, 14; 1. Кор. 3, 18), ни за трен се не саглашавајући са лажју непријатеља и не мудрујући његовом пакленом лажном мудрошћу, и веруј чврсто истини све пуноте црквених молитава и песама, знајући да је то говор Духа Светога Који је устима светих људи објавио хвале које приличе Спаситељу, Божјој Мајци, светима – и наше немоћи и беду. Памти да је Црква стуб и тврђава истине (1. Тим. 3, 15).

ЧУВАЈМО ЗАВИЧАЈ ОД ЗАБОРАВА

11. (субота) фебруар 2012. године у 19.00 часова, ресторан „Троглав“, Бачки Јарак, Нови Сад

Пријаве се примају у ресторану „Троглав“ у Бачком Јарку: Бранислав Росић, тел. +381 (0)21 847 587

Сваки сусрет Крајишника  је подстрек  за подсјећање на његовање обичаја, традицију, пјевање, свирање, књижевно и ликовно стваралаштво, сакупљање рукотворина, умотворина, историјске грађе крајишког спорта и других вредности везаних за живот Крајишника.

Значајан допринос томе дају и прела, која  чувају завичај од заборава, подсјећајући на некадашње игранке и прела,  као и зборове код цркве, подстичући жељу и потребу да се евоцирају успомене на родни крај и да се током године Крајишници срећу, друже и сарађују.

Прошле године у средишту подсјећања била су прела, која су се често претварала у игранке,  тако да ће игранке ове године  бити централни дио етно програма.

Опширније...

ДЕВОЈЧИЦА СА ШИБИЦАМА

Спуштало се вече уочи Нове године. Хладноћа је бивала све већа и суровија, а по тој хладноћи и мраку ишла је једна сиромашна девојчица гологлава и босонога. Кад је тога јутра изашла из куће имала је на ногама папуче, али су оне биле толико велике јер их је раније носила њена мајка, да их је изгубила прелазећи улицу. Приметивши да их је изгубила девојчица се вратила по њих, али једну папучу није могла да нађе, а другу је дограбио неки пакосни дечак који се с њом шегачио.
И тако је сиротица ходала црвених и промрзлих ножица. У старој кецељи носила је шибице које је читавог дана покушавала да прода, али ниједну није продала. Ходала је гладна и промрзла док су јој пахуљице падале на лепе плаве коврџе по врату. Сви прозори су били осветљени јер се народ спремао за новогодишње славље, па је из кућа допирао мирис печења и слатких колача.
У једном углу између две куће девојчица нађе заклон, седе и скупи се. Подвукла је ноге пода се, али је само још јаче осећала студен а кући није смела, јер како очуху да изађе пред очи без иједног новчића пазара. Уосталом, и код куће је било хладно јер је ветар дувао кроз пукотине на крову.