У недељу, 29. августа т.г. на празник Преноса нерукотворене иконе Господа Исуса Христа, у народу познат као празник Убруса, Свету Литургију служили су парох-администратор губински протојереј Жељко Ђурица, и парох граховски протонамјесник Александар Рељић, заједно са вјерницима села Губин и околних села парохије губинске. Ово литургијско и црквено славље остаће у лијепом сјећању, јер су претходних дана већим дијелом завршени радови на обнови унутрашњости цркве, захваљујући господину Лази Пајчину и његовим пријатељима, те труду и залагању неимара Раденка Гојића из Бања Луке.
           У надахнутој бесједи отац Александар је говорио о обнови цркве али и потреби обнове духовног живота на овим просторима, јер обнављање цркава ништа не значи без народа у цркви окупљеног око свога свештеника на Светој Литургији.
           После благосиљања колача и кољива, заједничко дружење је настављено у црквеној  порти, уз послужење које је припремљено захваљујући Колу српских сестара из Ливна. 

           И ове, као и претходних година, празник Успенија Пресвете Богородице, коме је Црква у Ливну посвећена, прослављен је свечано и достојанствено. Поред ливањских вјерника, Светој Литургији присуствовали су и вјерници из Бања Луке који су до прошлог рата живјели у Ливну. Кума и домаћин овогодишње славе, била је госпођа Милка Јеличић.

           У бесједи, парох лијевањски, протојереј Жељко Ђурица, говорио је о празнику и животу Пресвете Богородице који није био нимало лак, баш као и живот православних ливњака, те је нагласио да је и црква у Ливну дијелила судбину својих вјерника. Објаснио је значај посвећења цркава светитељима и Пресветој Богородици, који су наши заштитници и заступници пред Богом, јер је човјеку услед греха, немогуће достићи спасење без помоћи Божије и Божијих угодника.

           После благосиљања колача и кољива, славље је настављено у сали парохијског дома, гдје је за све присутне уприличено богато послужење. 
                                        Мирјана Ђ.      
                                                                                       

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

            Празник Велике Госпојине, празник Успенија Пресвете Богородице, празник Њеног одласка из овога света у небеске дворе код Сина Свог Љубљеног, Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег, то је велики празник, и садржина његова нас побуђује и поучава о најважнијим питањима из нашег живота.

''Срби – народ који нестаје'' је документарни филм који представља живо сведочанство о трагичној демографској  стварности српске државе и народа, сведочанство које открива трагичну и тужну истину да је српски народ на прагу свог историјског нестајања. Србија је данас земља старости, земља у којој је старачко роптање све гласније, а дечја граја све тиша и нечујнија.

Србија је данас смежурана старица измождена, клана, вешана, стрељана, бомбардована, јендечена и од непријатеља и лажних пријатеља, али и од сопствене деце... Цели протекли век представља својеврсну историјску ретроспективу затирања свег српског народа кроз геноциде вршене над њим, ратове у којима је српски народ био принуђен да брани оно најосновније – праљво на живот. Србија је земља која је у протеклом веку прошла кроз осам ратова плативши цену од више од четири милиона живота.

Неодвојиви узрок нестајања српског народа су и асимилативни процеси који су више него код других народа у окружењу овде пали на плодно тле. И то како кроз даљу историју као резултат насилних и политичких процеса, тако и у савременом добу кроз економски мотивисане и узроковане принуде.